Dok radi na stvaranju kuće-legata posvećenog majci Jeleni i predstavlja disk sa uspavankama, glumica Ivana Žigon priznaje da je sin centar njenog sveta i da bi volela da uplovi u novu emotivnu romansu posle njegovog puberteta
Boreći se protiv smrti svojih najbližih, ali i protiv smrti i zaborava uopšte, glumica i rediteljka Ivana Žigon (52) napravila je u porodičnoj kući legat posvećen majci, glumici Jeleni Jovanović Žigon, kao i pradedi Mitru Martinoviću. U tom kutku sada i sama stvara, pošto tu oseća neverovatnu energiju svojih predaka.
- Legat sam pravila s jednakim žarom s kakvim sam radila spektakle i predstave, jer je važno ne samo ne zaboraviti nego i sačuvati. Kao da sam molila fotografije da zaplešu svoju igru, kao da sam oživljavala pesmu posvećenu majci, poemu Aleksandra Sekulića “Bar ti budi večna”. Moji roditelji su bili veliki stvaraoci i moj dug prema njima bio je da i sama stvorim umetničko delo od duhovnog bogatstva koje su ostavili. Soba u kojoj je ranije bio garderober prepun nekih besmislenih krpica sada je za mene tajanstveno mesto koje priča o istinskim princezama, od mamine majke Vjere Martinović, koja je imala i kraljevske krvi i školovana je kod italijanske kraljice Jelene Savojske i čiji je otac Mitar, predsednik vlade Crne Gore i ministar vojni, zemlju poveo u Balkanski rat, pa sve do moje majke, koja je zaista bila obrazac prefinjenosti i dostojanstva. (Pročitaj: Da ima čarobni štapić, Sena Đorović bi prvo uradila ovo)
Svaka kreacija je lek
Da li vam je bilo teško dok ste sakupljali sve te uspomene?
- Ne, to je za mene bio praznik. Bila sam pozvana da ih, baš sad u vremenu u kome se urušavaju sve vrednosti, sačuvam u sebi, svom srcu i svom domu. Svaka kreacija je lek, a količina i pre svega kvalitet tog materijala prozvali su me da sačuvam istoriju svoje porodice. Želela sam da napravim živ spomenik i veoma sam zahvalna našem porodičnom prijatelju, vrhunskom arhivaru i intelektualcu Mileti Kečini, bez koga u tome ne bih uspela. I uopšte nisam bila tužna, naprotiv. Osećala sam kao da pronosim dalje njihovu svetlost. Izvlačenje istorije junaka, pradede Mitra Martinovića na svetlost dana vraćalo mi je snagu i ponos. Njegovo junaštvo tražilo je i našlo prostor ne samo u mom stanu već i u mojoj i Stevinoj duši. Posle takvog suočavanja sa pretkom, junakom, moj sin i ja nikada više nećemo smeti da budemo isti. (Pročitaj: Tamara Grujić priprema nov projekat, a otkriva da je uz decu sve mnogo lepše)
View this post on Instagram
Kakav odnos imate sa sinom Stevom, kome ste dali ime po svom ocu?
- Bilo mi je mnogo lakše dok sam mu pevala uspavanke, slušao ih je bez pogovora. Sad o tome mogu samo da sanjam. Stefan Stevo je neverovatno duhovit i nesnosno tvrdoglav, ali mu sve oprostim kad ga vidim da čita. Napunio je 14 godina i voli da mi odgovori poslovicom, jer zna da će me to razoružati i da ću ga posle takve oštroumnosti pustiti da sa svojim društvom igra igrice i do tri ujutru, što mi naravno ne služi na čast. Ponekad mi se zavrti u glavi kad me okrene oko svog malog prsta, ali se malo utešim kad se setim svog detinjstva. Recimo, kad sam direktorku škole koju sam pohađala ubedila da uruči pehar timu koji je izgubio, jer sam bila zaljubljena u njihovog kapitena. Sad se zatvorio krug i sad ja moram na svojoj koži da istrpim taj žigonovski jak personaliti.
View this post on Instagram
Ivana Žigon smatra da je u današnje vreme teško biti majka
Koliko vas je majčinstvo promenilo?
- Tek sad shvatam mnogo toga o sebi, suočavam se sa svojim manama. Sve što sam u životu uradila bilo mi je mnogo lakše nego materinstvo, jer je u današnje vreme teško biti majka. Da osposobiš dete da opstane, kao što svaka lavica u prirodi osposobi svoje mladunce. To je danas nemoguća misija. I drugo, Stevo jeste Lav, ali ja sam Vodolija. Teši me jedino što je moja era u punom jeku.
Kakav odnos imate s bivšim suprugom?
- Iako smo se Grigorije i ja rastali pre nekoliko godina, mi smo, zahvaljujući sinu, i dalje porodica. Griša je sve bolji otac. Sada ima svoj teniski klub u Vinči i Stevo tamo uživa sa puno omladine. U svemu čemu ga je otac naučio, od fudbala do šaha, Stevo je perfektan. Polako se navikavam na ulogu majke iz drugog plana, tata je u ovim godinama najvažniji.
Imate li novu ljubav?
- Ljubav ne pita nas kad će da stigne. Zato je svi sa nestrpljenjem čekamo. A kad bih mogla, zamolila bih je da dođe za nekoliko godina, da nam prođe Stevin pubertet, pa da joj od sebe dam svoj maksimum.
Zvezde.
