Ivana Popović Ilijin: Decenija ljubavi sa Vukašinom

U želji da što više vremena bude uz kćerku Sofiju, glumica Ivana Popović Ilijin dve i po godine je odsustvovala iz pozorišta, i u tom periodu je sa suprugom Vukašinom savladala sve lekcije roditeljstva

Ove godine glumica Ivana Popović Ilijin (35) proslavlja dva važna jubileja: deceniju od kada je prvi put zaigrala na sceni Pozorišta na Terazijama i isto toliko godina otkako je upoznala supruga Vukašina Ilijina (34), s kojim ima četvorogodišnju kćerku Sofiju.

- Početkom 2009. igrala sam prvu predstavu u svom pozorištu, u kome sam se pet godina kasnije i zaposlila. Reč je o mjuziklu “Briljantin”, a Vukašina sam upoznala malo potom u jednom beogradskom klubu. Posle tog prvog susreta nastavili smo da komuniciramo preko društvenih mreža, otkrili da imamo mnogo toga zajedničkog, slična interesovanja i ukus, posebno kada su filmovi u pitanju. Ubrzo smo započeli vezu, potom i zajednički život. Pre četiri godine, kada je naša kćerka Sofija već bila na putu da se rodi, organizovali smo zimsko venčanje u jednom restoranu na Adi Ciganliji.

Kako ste Vukašin i vi proslavili ovu važnu godišnjicu?
- Svake godine na taj dan odemo u neki restoran. Tako je bilo i sada. Uvek ga proslavljamo sami, uz neku lepu večeru, i razmenimo poklone. Premda oboje umemo da budemo romantični, Vukašin posebno, s vremenom ipak postajemo sve praktičniji, pa su i pokloni ove godine bili sitnice za koje smo znali da su nam potrebne.

Kada se obeležavaju ovakve godišnjice, ljudi se rado prisećaju situacija kroz koje su zajedno prošli. Čega se vi sada najradije setite?
- Mnogih lepih trenutaka. Za naše prvo letovanje vezuje nas jedna anegdota s plaže. Platila sam sebi masažu, a poslednje što sam videla pre nego sam se spustila na ležaljku bilo je da Vukašin ulazi u vodu. Pola sata kasnije nigde ga nije bilo. Tražila sam ga svuda naokolo, ulazila u vodu, proveravala u baru. Uspaničila sam se i uznemirila ljude koji su bili u blizini. Svi su ga tražili i dozivali. Petnaestak minuta kasnije videla sam ga kako dolazi sa sasvim drugog kraja te ogromne plaže. Odmah sam potrčala prema njemu i rasplakala se od sreće što je dobro. Veoma sam se uplašila da mu se nešto loše nije desilo, ali posle i bila ljuta što mi se nije javio pre nego je otišao da prošeta dok sam ja na masaži. Uvek se slatko smejemo i kada se osvrnemo na prve mesece roditeljstva. Hteli smo da sve radimo sami i maksimalno doživimo iskustvo dolaska prvog deteta, mada smo u svako doba mogli da zatražimo pomoć i podršku porodice. Vukašin je prisustvovao porođaju, a potom uzeo odmor kako bi bio uz Sofiju i mene. Sećam se kako smo u početku previše punili kadicu u kojoj smo kupali bebu, gotovo je plutala u njoj. Posle smo postepeno smanjivali količinu vode, a Sofija je rasla, pa smo otišli u drugu krajnost. Neverovatno smo strepeli nad kćerkom, merili svaki gram hrane, preterivali u brizi kao i svi roditelji s prvim detetom.

U popularnom mjuziklu “Inside Out” tumačite Moli, ženu koja je posle udaje rodila dvoje dece i u strahu je da se vrati na posao pošto brine da bi to moglo ugroziti njenu ulogu majke. Razumete li Moline dileme?

- Razumem Moli i pronalazim sličnosti između nas dve u nekim situacijama, jer i ja nisam radila dve i po godine kad sam rodila Sofiju. Kod mene nije bilo dileme da li da se što pre vratim na posao, želela sam da što duže budem uz kćerku. Verujem da je dete do treće godine beba i da se najbolje oseća uz roditelje. Htela sam da tih prvih godina stvorimo temelje na kojima će se Sofija dalje razvijati, kao i osećaj sigurnosti da je volimo i da smo uvek tu za nju. Opet bih uradila isto. Sada kada je porasla i ide u vrtić mogu da uskladim porodične obaveze i one koje imam u pozorištu. Uveče kada igram predstavu, Vukašin se brine o njoj, nahrani je, uspava i sve to lepo funkcioniše.

Da li je vama, kao vašem liku, ponekad bila potrebna stručna pomoć?
- Moli se brine da li žena može da bude uspešna na svim poljima a da niko ne trpi i zbog toga odlazi na grupnu terapiju. Meni takav vid pomoći nije bio potreban, ali jeste po pitanju drugih stvari, posebno dok je Sofija bila mala. Tražila sam savete od ljudi koji znaju više, uglavnom članova porodice i prijatelja koji su pre mene postali roditelji. Mnogo korisnih informacija pronašla sam u literaturi, a kada sam stekla nešto više iskustva, oslanjala sam se na instinkt.

Uspevate li suprug i vi da negujete vašu vezu i odvajate vreme za sebe?

- Oduvek smo voleli da zajedno odemo u bioskop ili u pozorište. To i sada radimo. Nije problem da neko u ta dva-tri sata pričuva Sofiju. Viđamo se i sa prijateljima, a kako mnogi od njih takođe imaju decu, samo smo večernje izlaske zamenili odlascima u igraonice gde se lepo družimo i ispričamo dok se klinci zabavljaju.