Ivana Peters i Gordana-Goca Tržan: Kad je bilo najteže, bile smo tu jedna za drugu


Posle mnogo godina međusobnog ignorisanja i negiranja zajedničke prošlosti pevačice Ivana Peters i Gordana-Goca Tržan izgradile su zdravo žensko prijateljstvo u kome nema mesta za sujetu

Iako su odrastale u istom kraju Beograda, bile članice benda Tap 011 i gotovo istovremeno se udale i postale majke, pevačice Gordana-Goca Tržan (44) i Ivana Peters (44) tek pre nekoliko godina počele su da uživaju u zrelom i zdravom ženskom prijateljstvu, oslobođenom bilo kakve umetničke sujete. Posle raspada grupe Tap 011, koja je obeležila muzičku scenu devedesetih, svaka je krenula na svoju stranu, ne razmišljajući mnogo o onoj drugoj. Povremeno su se sretale, čule, ali se nisu družile. Kada su sazrele, prepoznale su se, otkrile koliko dobrote im je bilo nadohvat ruku. Nisu mogle da prestanu da pričaju. Danas rado organizuju zajednička druženja sa celom ekipom grupe Tap 011, a tad im se često pridruže i kćerke, Ivanina Sara (12) i Gocina Lena (11).

Nakon raspada benda otišle ste svaka na svoju stranu. Kada ste ponovo počele intenzivno da se viđate?

Goca: Nas dve smo se rastale u miru, ali svaka sa nekim nerešenim statusima u vezi sa onom drugom. Osim nekih površnih tema kad se sretnemo, nikad nismo ozbiljno razgovarale. Prvi takav razgovor između nas dogodio se tek 2011, kad je ponovo trebalo da nastupamo kao bend Tap 011. Obe smo u međuvremenu postale majke, sazrele kao ličnosti, a neposredno pre tog nastupa u Areni imale i neke lomove u životu. Tek tada, posle mnogo godina, bile smo opuštene da priznamo jedna drugoj koliko smo ranjive i da nijedna nije savršena. To mogu samo oni koji su u zrelim godinama i koji su ozbiljno radili na sebi.


Ivana: Ja sam tek tada shvatila da nas dve imamo mnogo više zajedničkih osobina nego što sam verovala. Naše navodne razlike su u mladosti samo bile prenaglašene, pa su se zato primećivale, ali su s vremenom i one izbledele.

Kako danas izgleda vaše prijateljstvo?

Goca: Ima mnogo žena sa javne scene koje poštujem, volim, koje mi prijaju i drage su mi, ali sa njima ne delim životne prioritete. Ivana i ja se u tome slažemo. Prošle smo kroz slična iskustva u životu, odrastale istih godina. Volimo mnogo identičnih stvari, čak nam je i muzički ukus isti.
Ivana: Mislim da je na estradi nemoguće ostvariti iskreno prijateljstvo, ali sa Gocom to nije slučaj.

Da li ste zajedno prolazile kroz bitne momente u vašim životima poput rođenja dece, krštenja, venčanja, razvoda, i bile tu jedna za drugu?

Ivana: Uvek smo bile prisutne u životu one druge, ali čini mi se da je naše prijateljstvo počelo tek pre nekoliko godina. Bila sam uz Gocu dok je prolazila kroz razvod jer se njen razlaz sa bivšim suprugom odvijao onda kad smo organizovali koncert.
Goca: Sa Ivanom sam delila i lepe i ružne stvari, kao i sa momcima iz benda. Svi su došli na moje drugo venčanje i ludo smo se proveli. Bilo mi je mnogo drago što su svi tu, jer su oni važan deo mog odrastanja.
Ivana: Na Gocinoj svadbi je čak i moja Sara igrala kolo, što je dotad bilo nezamislivo.

Druže li se vaše kćerke i koliko su slične?

Ivana: Imaju nekih sličnosti, ali su i različite, taman toliko da jedna drugoj budu zanimljive. Ne druže se često, ali kad se vide, lepo se provode. Vezuje ih ljubav prema životinjama i to što obe vole muziku, iako slušaju drugačije stvari.
Goca: Najluđe je to što je Ivana rodila malu Gocu, a ja malu Ivanu. Karakterno, moje dete mi nije slično kao Sara. U životu morate da naučite da nisu svi kao vi i kako da zavolite tog drugog. S vremenom sam naučila da volim i cenim Ivanu jer sam shvatila da je potpuno normalno da postoji neko ko je drugačiji od mene.

O tome šta su mislile jedna o drugoj kada su se upoznale, pročitajte na sledećoj strani…

PAGE    1   /   2   /   3
Autor: Gloria magazin/Jelena Milinčić
Foto: Andreja Damnjanović
Podelite sa prijateljima:
Tagovi