Dejan Milićević iskreno o bolesti i uvredljivim komentarima: Strašno je što postoje ljudi koji se hrane mržnjom


Više od objavljivanja neistine da je doživeo moždani udar, poznatog fotografa i reditelja, koji je završio u Urgentnom centru zbog privremenog gubitka pamćenja, razočarali su uvredljivi komentari na račun njegovog fizičkog izgleda

Nakon što je zbog gubitka pamćenja primljen u Urgentni centar, fotograf i reditelj Dejan Milićević (48) bio je veoma neprijatno iznenađen negativnim komentarima ispod fotografije iz bolničke sobe koju je postavio na svoj instagram sa namerom da umiri svoje prijatelje i saradnike koji su brinuli za njega pošto je objavljena neistina da je doživeo moždani udar.

– Dan posle prvih pregleda, na osnovu kojih mi je ustanovljena dijagnoza TGA, odnosno tranzitorna globalna amnezija, i smeštanja u bolnicu, čim sam mogao opet da koristim telefon postavio sam tu fotografiju sa željom da se obratim prijateljima koji su se sa svih strana interesovali kako sam. Mnogi su zvali moju majku Sunčicu, ona ima 71 godinu i sama me je odgajila, pa je već bila dovoljno zabrinuta i uznemirena. Potom su se u mnoštvu poruka podrške, ohrabrenja i želja da što pre budem dobro pojavilo i nekoliko uvredljivih komentara, koji su me iznenadili i pre svega razočarali.

Šta je pisalo u komentarima?

– U jednom je na primer stajalo: “Promeni dilera, krme”, u drugom: “Trebalo je ti da umreš, a ne nevini ljudi”, a u trećem: “Debelima je mesto pod zemljom.” Ne mogu da verujem da postoje ljudi sa takvim mislima. Jasno mi je da je u vremenu u kome živimo svima omogućeno da iznose svoja mišljenja putem društvenih mreža, da se angažuju botovi da negativno pišu na račun rada konkurencije, ali da se na takav način komentariše situacija u kojoj sam se našao, kada sam ležao u bolničkom krevetu, za mene je razočaravajuće. Strašno je što postoje ljudi koji se hrane mržnjom i iskazuju je kroz reč, pošto reč može da ubije.

Da li vas je to potreslo?

– Nisam bio toliko potresen koliko razočaran. Komentar da promenim dilera je zasnovan na velikoj laži, jer ja nikada u životu ni cigaretu nisam zapalio, ne pijem, a kamoli da uzimam narkotike. Moja jedina droga su slatkiši i o tome uvek otvoreno pričam. Tačno je da imam višak kilograma, ali to nije razlog da neko piše kako treba da umrem. Takve poruke mogu ozbiljno da potresu ljude koji su iz bilo kog razloga krhki, mladi, osetljivi i slično, i ja bih im savetovao da ih ne uzimaju za ozbiljno ili da ih uopšte ne čitaju.

Ko je uopšte pisao takve stvari?

– To su ljudi koji se kriju, kukavice. Da se vide, ne bi se tako ponašali. Te ružne reči došle su sa profila sa čudnim imenima na kojima ima tek nekoliko pratilaca, što će reći da su lažni i da ih neko koristi samo za komentare ispunjene mržnjom.

Vi ste sada dobro, izašli ste iz bolnice, da li biste malo detaljnije objasnili šta vam se desilo?

– Bila je nedelja 21. oktobar. U poslepodnevnim satima sam primetio da ne mogu da se prisetim sasvim prostih stvari, na primer toga kad sam se tog jutra probudio ili da li sam doručkovao. Ljudima sam postavljao pitanja koja su ih zbunjivala. Nisam mogao da se setim otkud haljine u mom studiju i pitao sam stilistu o čemu se radi. On mi je iznenađeno odgovorio da su te haljine korišćene za slikanje prethodnog dana. Posle podne, kada sam izašao na ulicu, nisam znao gde sam krenuo. Pozvao sam mog montažera da ga pitam i on mi je rekao da treba da idem kod mame na ručak. Mogao sam da hodam, bio sam svestan ko sam i da mogu da koristim telefon i zovem ljude, ali shvatio sam da u mom sećanju postoje čudne praznine.

Kako ste dospeli u bolnicu?

– Kada sam došao kod mame, rekao sam joj da se ničega ne sećam i ona je pozvala Hitnu pomoć. Budući da sam bio pri svesti, savetovali su mi da odmah dođem u Urgentni centar. Tako je i bilo. Posle snimanja na skeneru ustanovljeno je da nema izliva krvi u mozak, niti pucanja krvnih sudova, i da nije u pitanju moždani udar već najverovatnije TGA sindrom. Iste večeri primljen sam u Specijalnu bolnicu “Sveti Sava” gde je trebalo da se urade dalje pretrage, koje su nekoliko dana kasnije potvrdile sumnju da je reč o tom sindromu.

O kakvom je sindromu reč?

– TGA je neurološki poremećaj naglog, privremenog gubitka pamćenja za vreme kojeg čovek nije u mogućnosti da usvaja nove informacije. Terapija nije potrebna jer je poremećaj prolazan i bez posledica. Savetuje se mirovanje i nadzor lekara.

Planirate li da promenite način života kako ne biste opet došli u istu situaciju?

– Ovaj sindrom se neće ponoviti jer mu je karakteristika ta da se kod iste osobe na javlja dva puta. Shvatio sam ovo kao upozorenje da treba da brinem o svom zdravlju kako se sledeći put ne bi desilo nešto ozbiljnije. Imam malo povišen pritisak i višak kilograma i već sam preduzeo korake da to dovedem u normalno stanje. Promenio sam ishranu i uskoro ću početi da vežbam. Dok sam ležao u bolnici shvatio sam kakve sve zdravstvene nedaće mogu da zadese čoveka i koliko tome doprinosi stresan način života, stalna angažovanost na poslu, strepnja zbog rokova i svakodnevni nedostatak vremena za elementarne stvari: druženje sa porodicom, prijateljima, odmor, boravak u prirodi, a ja upravo tako živim. Odlučio sam da to ubuduće promenim i istrajaću u tome, jer čovek tek kada izgubi zdravlje shvati šta je najvažnije u životu.

Autor: Gloria magazin/Mirjana Tasovac
Foto: Luka Šarac, Privatni album
Podelite sa prijateljima:
Tagovi