Igor Lazić Nigor – Velika ispovest o smrti majke Olge

Igor Lazić Nigor, Gloria

Dva meseca pošto mu je preminula mama Olga, muzičar Igor Lazić Nigor ističe da mu je žao što zbog epidemije virusa korona njenom poslednjem ispraćaju nisu prisustvovali  svi koji su je voleli i poštovali i otkriva detalje neobičnog sna

Nekoliko sati pre nego što je saznao da mu je preminula mama Olga, kotorska nastavnica biologije i hemije u penziji, muzičar Igor Lazić Nigor (49) ispričao je bratu neobičan san koji je sanjao. Glavni akter sna bila je njihova majka, koja je u novembru umrla u 84. godini života.


Preminula je u snu. Jednostavno je došao taj trenutak i mislim da ga je osećala. Verujem da svi ljudi osete kad će otići, nekako se predaju i dopuste da bude kraj. (Pročitaj: Legendarni modni dizajner Pjer Karden preminuo u 10 deceniji!)

Noć pre nego što mu je brat Goran javio da su izgubili majku, Nigor je usnio neobičan san.

Sanjao sam kako smo ispred kuće brat i ja. Majka se pojavljuje i izlazi napolje noseći ogromnu crnu kesu. Pitamo je gde će, ona odgovara da ide samo da baci đubre. Bacila je tu kesu i umesto da se vrati nastavila dalje niz ulicu. Rekla je da hoće da prošeta. Kao da je sa tom crnom kesom bacila sve ružno što je imala u životu, svu brigu i muku, i otišla mirna. Neverovatan san, pun simbolike. Nekoliko sati kasnije pozvao me je Goran i saopštio mi da je naša majka preminula. Raduje me što postoji to nešto što ljudi zemaljskim razmišljanjem ne mogu da pojme i shvate, te čudesne stvari kakav je taj san. I dalje je ponekad sanjam, obično iz vremena od pre petnaestak godina, vedru i nasmejanu. Verujem da je takva radosna tamo gde je otišla i da je sa mojim ocem Stojanom.

Stihovi utehe

Na instagramu se od nje oprostio stihovima Pere Zupca.

Postavio sam fotografiju na kojoj je nasmejana kakva je uvek i bila i pesmu koja počinje rečima: “Obične smrti i herojske smrti i pesničke smrti od omče i metka, nek te ne zbunjuju, zemlja se vrti, smrt je, u stvari, život ispočetka…” Ispod teksta sam joj se zahvalio za sve što je učinila za brata, mene i našu porodicu. Bio je to još jedan način da joj se odužim i obavestim sve one koji su je voleli i poštovali da nas je zauvek napustila. (Pročitaj: Emotivni oproštaj ćerke Džeja Ramadanovskog: Ne mogu da budem svesna da sam ga izgubila!)

Pre nešto više od godine snimio je video u kolima sa majkom.

Klip je nastao slučajno. Vozio sam je u Podgoricu, u bolnicu. Svaki put kada bismo se vraćali ka Kotoru, imali smo naš ritual da svratimo na ćevape, jer ih je obožavala, a onda bismo lagano produžili ka kući. Tog puta čula se muzika u kolima i ona je prokomentarisala da joj se sviđa. Počela je i da đuska, potom i da pevuši. Snimio sam to i postavio na instagramu. Ni sam ne znam koliko je hiljada i hiljada pregleda snimak imao. Posle sam se šalio s njom da je postala zvezda.

Priprema za neizbežno

Pomisao da je sa bratom učinio sve što je mogao pruža mu mir i utehu.

Brat i ja smo uradili sve što smo mogli za nju i mirni smo u duši. Uvek čovek pomisli da li je nešto propustio, da li je mogao da bude više vremena s roditeljima, da više razgovara s njima. To ga uvek kopka. Goran živi u Budvi i svaki dan je odlazio da je poseti, jer joj je trebala pomoć, mada to nije želela da prizna pošto je, uprkos godinama, bila pokretna i mogla sama koliko-toliko da brine o sebi. Angažovali smo i dve žene da joj pomažu. Ja sam je takođe često posećivao. Nekada sam provodio i po šest meseci godišnje u Kotoru. Bila je puna energije, volela je da bude aktivna, da ide na pijacu, kuva. U poslednje vreme, zbog njenih godina, primetio sam da se gasi i da taj njen duh više nije tu. Pripremala se. Mislim da je znala da je došao trenutak da ode. U duhovnosti nalazim mir. Molitva i vera su velika pomoć čoveku u trenucima kada mu se dešavaju lomovi u životu, pogotovo gubitak bližnjih. Svestan sam da ništa više neće biti kao pre i da život mora da ide kao reka svojim tokom, ali i spokojan jer je ona našla konačno svoj mir. Ovo je prvi Božić da nećemo biti fizički zajedno, ali znam u dubini duše da je ona tu i da nas sve čuva.

Muzičar veruje da će u ovoj godini sve biti bolje nego u prethodnoj.

Kao i svi, želim da se ovo sa koronom reši, mada sam je preležao jesenas. Hvala bogu bez komplikacija. Nekoliko dana sam imao temperaturu i osećao malaksalost. Uradio sam sve potrebne preglede i sve je bilo u najboljem redu. Jedino što je bilo neobično i drugačije od sezonskog gripa jeste taj gubitak čula mirisa i ukusa, koji je kod mene trajao mesec dana. Želim da krenemo sa normalnim životom. Ljudi su se otuđili. Korona nas je nekako sve udaljila. Čudno bi mi bilo da me neko sada gurne na neku žurku među hiljadu ljudi, verovatno bih se pogubio. I kada bi me neko pozvao na neku svirku, sigurno bih se upitao: “Čekaj, da li sam se bavio ovime?” S druge strane, verujem da će sve brzo doći na svoje mesto. Od 21. decembra počela je era Vodolije, celom čovečanstvu kreće sve nabolje. Ja sam Vodolija, idemo dalje uzdignute glave, nema predaje.

Autor: Mirjana Tasovac
Foto: Jakov Simović, Instagram
Podelite sa prijateljima:
Tagovi