Iako je posle rođenja prvog sina Roka mislila da je ovladala svim cakama majčinstva, pevačica beogradsko-zagrebačke grupe ‘Lollobrigida’ uverila se da ni približno nije tako kad je pre tri i po meseca na svet donela drugog naslednika Rija, jer sada oseća duplu dozu neispavanosti i ima neuporedivo više obaveza
Pevačica grupe “Lollobrigida” Ida Prester (37) u novembru je na svet donela drugog sina Rija. Sa suprugom Ivanom Peševskim, zbog koga se pre pet godina iz Zagreba preselila u Beograd, već ima dvoipogodišnjeg Roka. Dolaskom druge bebe život joj se, priznaje, prilično promenio.
- Mislim da je rođenje drugog deteta zanimljiv momenat u kojem se situacija radikalno menja za sve - otkriva Ida. - Prvo dete dobija konkurenciju, tata često, po prvi put, preuzima ravnopravnu roditeljsku ulogu brige o prvorođenom, a mama, uz sav umor i neispavanost, mora da radi psihološke akrobacije da se tu niko ne oseća zanemareno i zaboravljeno. Pre sam ja bila više angažovana oko Roka, bila sam na porodiljskom, a suprug je “išao u lov”, radio od jutra do mraka. Kupao je i on bebu, tu i tamo bi je presvukao, pomazio, ali ja sam, kao i velika većina drugih žena, bila zadužena za podizanje, odgajanje deteta. Kad dojiš na svakih sat-dva, onda nema ravnopravnosti među roditeljima. Najveći teret je, bez obzira na doba dana, na mami.
Ida Prester: Priručnik za pravljenje dečaka
Sad kad u kući imaju dve bebe, morali su da naprave nužnu podelu obaveza.
- Kad idemo napolje, Ivan preuzima Roka, a ja se posvećujem Riju. Dok je ovako mali sisavac, čini se da bi mi se najradije zalepio za grudi. Teško bih izašla na kraj s dvojicom sinova da se tata nije angažovao u punom kapacitetu. Oni su mali, treba im mnogo pažnje i nege. Porodica je živ organizam, pun izazova, uloge se stalno menjaju, nadograđuju, odnosi preuređuju. Zato i jeste toliko naporno, ali istovremeno i zanimljivo i predivno.
SNOVI O KAŠICI
Vremena za druge stvari gotovo i da nema. Odvoji po sat ili dva tokom dana za najnužnije obaveze.
- I kad smo dogovarali ovo fotografisanje i intervju, rekla sam vam da imam dva sata, nakon toga se vraćam da dojim sina. Ali to je prirodno, znala sam kako to ide. Biću još mesec-dva neprestano s Riom, a posle će, čim počne da jede kašice, biti mnogo lakše. Sad mu je tri meseca i “privezan” je uz mene. Pored toga, brinem da se Roko ne oseti sam i odbačen, pa se dvostruko više trudim i oko njega. Doslovce kao antilopa skačem između jednog i drugog, jer šou kreće čim Roko dođe iz vrtića. Velika je promena za njega što je dobio brata, ali sve podnosi herojski. Bori se u sebi, ništa ne pokazuje. Mnogo stvari ga je snašlo u svega nekoliko meseci: dobio je brata, krenuo u obdanište, skinuo pelene i bacio dudu. Tako se poklopilo. On je moja predivna, draga beba, sve je preživeo bez ijednog prigovora, vidi da je i nama teško pa se trudi da nam ne priređuje dodatnu gužvu. Ili čuva artiljeriju za kasnije. Verovatno ćemo nadrljati kad bude bio u pubertetu.
Komentari. (0)