Gorčin Stojanović: Zašto nikada ne bih otišao na pusto ostrvo


Umetnički direktor Jugoslovenskog dramskog pozorišta i reditelj Gorčin Stojanović, čija je poslednja predstava “Don Žuan” uzbudila prestoničke duhove, ne bi otišao na pusto ostrvo jer tamo nema kafana, a još pamti koncert “Talking Headsa” iz 1982. godine, kao i prvi poljubac sa dve godine starijom devojčicom

Šta biste bili da niste reditelj?

– Noćni portir. U pozorištu.

Prva predstava i utisak o njoj?

– Prva je, mislim, bila lutkarska. Poželeo sam da vidim šta je iza.

Sećate li se prvog poljupca?

Sećam se. Bila je starija od mene. Cele dve godine.

Koji biste zanat odabrali?

Ja i jesam zanatlija. Režija je, pre svega, zanat. Umetnost ne može bez zanata. A bio bih časovničar.

Savet koji biste želeli da vaše dete usvoji?

Ne ponavljaj moje greške. Pravi svoje.

Kakav je Gorčin kada mu nisu sve ovce na broju?

Vuk u ovčijoj koži.

Omiljeni  junak iz bajki?

Ivanuška Duračok.

Koji je vaš porok?

Kafa.

Tri knjige koje biste odneli na pusto ostrvo?

“Pustolovine Toma Sojera”, “Hamlet”, “U potrazi za izgubljenim vremenom”.  Samo, ne bih išao na pusto ostrvo. Nema kafana.

Poželite li ponekad da ste opet dete?

Ne.

Koga smatrate hrabrim čovekom?

Onoga koji je spreman da se suoči sa samim sobom.

Don Žuan ili Kazanova?

Nijedan.

Omiljeni dramski citat?

– “Ima nekog proviđenja i u padu jednog vrapca”.

Volite li instituciju zvanu srpska kafana?

Apsolutno.

Pratite li modu?

Ponekad, u samoodbrani.

Projekat o kome sanjate?

Ne sanjam “projekte”, ali priželjkujem poneko delo.

Koncert koji posebno pamtite?

“Talking Heads”, Hala “Pionir”, 27. jul 1982.

#TalkingHeads #vinyl #StopMakingSense

A post shared by Thomas Stanley (@stanleysrecords) on

Misao koja vas umiri?

Sve će se ovo zvati prošlošću.

Autor: Gloria magazin/ Mirjana Tasovac
Foto: Gloria magazin/ Jelena Jovanov/ Facebook/ Instagram
Podelite sa prijateljima:
Tagovi