Gojko Baletić: Stalo mi je da negujem duh ljubavi i dobrih dela


Dramski umetnik već dvanaest godina je predsednik kućnog saveta višespratnice u centru Beograda u kojoj živi i rešava probleme svojih komšija, od prokišnjavanja krova do zamene oluka i ulaznih vrata

Kad se pre dvanaest godina doselio u zgradu u Takovskoj, glumac Narodnog pozorišta Gojko Baletić (61) kao “sveža krv” na predlog komšija izabran je za predsednika skupštine stanara. Agilan i pun dobrih ideja, ubrzo je građevinu iz 1936. godine, uz podršku drugih, sredio “pod konac”. Na njegovu inicijativu uvedeno je i parno grejanje. Da u ovoj višespratnici žive estete i ljudi koji brinu o svemu, svedoče i sveže okrečen ulaz, posteri i slike u hodnicima, saksije sa pravim i veštačkim cvećem na svakom spratu.

– Verujem da je drugim komšijama bilo dosta angažmana pa su predložili mene čim sam došao, ali prihvatio sam njihovu ponudu rešen da dam sve od sebe da uradim nešto za naš zajednički stambeni prostor – objašnjava Gojko. – Zgrada nije velika, u njoj je samo dvanaest stanova i jedan lokal u prizemlju, što je oko hiljadu kvadrata. I svi se znamo, neki su tu i nekoliko decenija. Znam tačno ko je u kom stanu, u kom su podstanari, ko je trenutno u inostranstvu, a ljudi imaju toliko poverenja da mi čak ostavljaju i ključeve kad negde otputuju, zlu ne trebalo. Bude tu svega.

DAME BIRAJU

Temeljan po prirodi, na početku mandata je otišao u opštinu da se prijavi i tamo uzeo dopis u kome je pobrojano šta sve može da se uradi besplatno, od promene automata za svetlo i dotrajalih oluka do popravke lifta. I svu papirologiju vezanu za zgradu pedantno čuva u registratorima.

– Išao sam po tom spisku i zaista smo mnogo toga završili. Nedavno smo promenili staklo na ulaznim vratima koje je neko polomio. Zamolio sam onog ko je to učinio da mi se javi, ali naravno nije, pa sam otišao u “Infostan” i staklo je montirano za pet dana. Imamo izuzetnu saradnju sa njima, vrlo su kooperativni i odgovorni. Najviše se dogovaram sa komšinicama Ljubicom Marić Bubom i Gordanom Radović Kalom, majkom našeg nekadašnjeg reprezentativca u košarci Zorana Rodovića, koji je sada u Fibi. Kad vide da si voljan i hoćeš nešto da uradiš, i same zovu, predlažu, pomažu.

Zgrada je skoro ofarbana, i to u nežnu nijansu ljubičaste, koju su, naravno, birale dame.

– Imali smo tri renoviranja, posle kojih su ostala sitna oštećenja boje po hodnicima, pa smo odlučili da ih malo doteramo. Predložio sam nežnijem polu da one odaberu nijansu, odneo im katalog sa bojama i uzeo onu koja im se najviše svidela. Stanari su najčešće veoma raspoloženi za saradnju, mada ima i onih koji se drže po strani. To je pitanje ljudske prirode, postoje osobe koje su vrlo otvorene i voljne da pomognu i učestvuju, potom one koje nemaju ni energije ni snage za takve stvari, a ima i ljudi koji su jednostavno stidljivi pa se sklanjaju. Na sreću, nije bilo nesporazuma, teških reči ili ne daj bože nečeg ozbiljnijeg, oko svega se lepo dogovaramo. I svi, ako nešto fali, odmah javljaju, raspituju se.

RAKIJICA LEČI SVE

Gojko se svojski trudi da širi duh dobrote i zajedništva, sve one vrline koje su poslednjih godina zapostavljene.

– Stalo mi je da negujem taj duh ljubavi i dobih dela, da nema samo neraspoloženja i nezadovoljstva. Svima nešto fali, sadašnjica nam nije baš blistava, ali to ne znači da neko ne treba da ti podari osmeh, da kaže: “Dobar dan”, “Hvala”, “Kako ste?”, “Izvini”. Da ti primakne stolicu ili pridrži kaput, otvori vrata ili pomogne ako nosiš kese s pijace. Sve su to neke sitne, ali bitne stvari na koje su ljudi skoro zaboravili. Pokušavam da to nekako vratim, pa i da pomognem kad mogu. Kad je komšiji nedavno pozlilo, otišao sam i zajedno s njim sačekao ekipu hitne pomoći. Treba širiti pozitivnu energiju među ljudima. I meni nekad bude pun kofer svega, pa se zatvorim u svoj stan, skuvam kafu, popijem rakijicu ili pivce i ližem sebi rane, lečim to. Ne želim druge da opterećujem time.

Angažman u zgradi ne oduzima mu previše vremena pa može potpuno da se posveti prvoj ljubavi, glumi. Nedavno je imao premijeru Šekspirovog “Ričarda Trećeg”, u kojoj tumači Riversa. Smatra da je predstava uzvišena i veoma kvalitetna, te da je idealna za gostovanja po svetu. Prethodno je zaigrao u komediji “Midsomer ili Najluđa noć” u Akademiji 28, sa Milenkom Pavlovim, Ljiljanom Đurić i Marijanom Mićić. Sa tim komadom već gostuju po regionu, a Beograđani će bili u prilici da ga ponovo vide 13. maja.

– Posle te predstave sam taman mislio da sebi priuštim mali odmor, ali sam dobio poziv za “Ričarda” koji se ne odbija.

Autor: Gloria magazin/Tanja Nikolić
Foto: Gloria magazin/Jelena Jovanov, Katarina Marčetić
Podelite sa prijateljima:
Tagovi