Filip Čović: Ljubav za ceo život iz drugog pokušaja


Košarkaš Filip Čović, jedan od junaka pobede Crvene zvezde u finalu ABA lige, istetovirao je ime supruge Sanje na domalom prstu desne ruke u slučaju da izgubi burmu, čime je jasno pokazao koliko mu znači, a nada se da će posle sinova Matea i Luke dobiti još jedno dete

Iako je veoma mlad, košarkaš Crvene zvezde Filip Čović (30) već je otac dvojice dečaka, osmogodišnjeg Matee i četiri godine mlađeg Luke, koje je dobio u braku sa suprugom Sanjom (29), s kojom ove godine proslavlja deset godina srećne veze.

– Sanja i ja smo se prvi put sreli kada smo bili u srednjoj školi. Ona je išla u Zubotehničku, a ja u Sportsku košarkašku gimnaziju. Upoznala nas je zajednička prijateljica. Imali smo samo petnaest godina i počeli smo da se zabavljamo. Bila je to prava dečja ljubav, ali nije dugo trajala. Ostali smo prijatelji i bili smo u kontaktu godinama potom. Nismo se često viđali, ali smo se redovno čuli.

Kako ste se opet spojili?

– Bilo je leto 2009. kada smo se posle dužeg vremena slučajno sreli. Ubrzo smo ponovo počeli da se zabavljamo. Sve je bilo drugačije nego pet godina ranije kada smo prvi put bili par. Oboje smo postali zreliji, promenili smo se. Vrlo brzo smo znali da je to nešto što vredi negovati i čuvati, da je to ljubav za čitav život.

Stvari su se potom veoma brzo dešavale. Naredne godine ste se venčali i postali roditelji.

– Sanja i ja smo jako i iskreno želeli da mladi imamo decu. I moji i njeni roditelji su bili zabrinuti kada smo im saopštili da planiramo da se venčamo i dobijemo bebu. Sanji je tada bilo 20, meni godina više. Za razliku od njih, mi nijednog trenutka nismo brinuli niti smo sumnjali u ispravnost naše odluke. Vodili smo se čistim emocijama i bili sigurni da će sve biti savršeno. Ubrzo je i zabrinutost naših roditelja prerasla u euforiju oko pripreme svadbe. Mi nismo znali mnogo o organizaciji venčanja i običajima, pa su nam oni pomogli oko svega. Njihova podrška nam je izuzetno značila. Sanju sam zaprosio spontano, u kućnoj atmosferi, bez nekog posebnog scenarija kakav se pravi za takve prilike. Uprkos tome, ona kaže da je prosidba za nju bila veoma posebna i da je nikada neće zaboraviti. Venčali smo se u krugu porodice i prijatelja. Prvi ples odigrali smo uz pesmu “Hero” Enrikea Iglesijasa. Venčanje je bilo u maju 2010, a u oktobru se rodio Matea.

Nastavak teksta pročitajte na sledećoj strani…

PAGE    1   /   2   /   3
Autor: Gloria magazin/Mirjana Tasovac
Foto: Jakov Simović
Podelite sa prijateljima:
Tagovi