Dok je kao dete posmatrao starijeg brata i Borislava Mihajlovića Mihiza, Branu Crnčevića i Duška Radovića kako igraju preferans, beogradski glumac nije slutio da će ova kartaška igra ubrzo postati njegova velika strast zbog koje, u društvu prijatelja, često nasmejan dočekuje zoru
Da sticajem okolnosti nije provodio čitava leta u Rovinju, gde su njegovi roditelji imali kuću, glumac Feđa Stojanović (70) verovatno ne bi postao zagriženi zaljubljenik u kartaške igre, posebno u preferans, uz koji ponekad dočeka zoru igrajući s prijateljima. Bio je te sreće da kao petnaestogodišnji dečkić gleda najbolje igrače preferansa u Jugoslaviji. Znanje je “krao” od književnika Borislava Mihajlovića Mihiza, Brane Crnčevića, Duška Radovića, Antonija Isakovića i mnogih drugih.
Feđa Stojanović: Previše rano sam uplovio u bračne vode, što se kasnije i pokazalo greškom
- Od ranog detinjstva leti sam boravio u Rovinju, a obožavao sam da odem na obližnje ostrvo Katarina, gde su se odigravale celodnevne partije preferansa - otkriva Feđa. - Tamo sam se zadesio zahvaljujući šest godina starijem bratu Nebojši, koji je bio odličan igrač, odmah su ga primili u društvo i igrao je sa njima. Ja sam se zadovoljio time da sedim kraj njega, poneki put bih se približio i Mihizu i gledao šta rade stari majstori. Pomno sam slušao Mihizove neverovatne priče, koje su bile beskrajno zanimljive, i polako učio pravila ove igre s kartama, ali mi nikad nisu pružili šansu da se uključim u igru, valjda sam za njih bio isuviše mlad.
Za preferans je najvažnije da se dobro savladaju pravila.
- Najbolje je da počnete s partnerima koji su na vašem igračkom nivou, pa da onda polako, ukoliko imate talenta, rastete i usavršavate se. Mislim da sam s vremenom, odnosno dužinom igračkog staža, došao do, ako tako može da se nazove, prve igračke lige, učestvovao sam čak i na nekim Otvorenim prvenstvima Beograda i jednom osvojio prvo, a jednom drugo mesto.
ANALIZA KARAKTERA
Preferans se najčešće igra u novac kako bi igrači bili ozbiljni, ali su u pitanju znatno manje sume nego u pokeru.
- Svaki preferansista bi se uvredio kad bi to neko nazvao kockarskom igrom, to je zapravo igra intelekta, ali mora se igrati u novac kako bi se igrači uozbiljili, da ne bi radili neke stvari iz čistog egzibicionizma. Svakome za stolom je veoma stalo da pobedi, bez obzira na to što je reč o intelektualnom nadmudrivanju. Zanimljivo je da biste posle, recimo, dva sata igranja sa čovekom koga ne poznajete mogli da napravite skicu njegovog karaktera. U ovoj igri tačno se može proceniti da li je igrač agresivan, lukav, je li ziheraš, pa čak i utvrditi da li je dobar ili loš čovek. Dešavalo se i da se preferansisti pobiju jer ne mogu da se dogovore ko je u pravu. To je već stvar sujete, svako je ubeđen da igra najbolji preferans na svetu, a kad se za stolom susretnu dva takva lika i dve sujete, moguće su i batine. Bilo je nekoliko ekscesnih situacija kojima sam prisustvovao.
Feđa Stojanović: Bez dobre drame nema ni bogatog ulova na Indijskom okeanu
Sam nikada nije ulazio u konflikte sa drugim igračima, dok je njegov brat umeo da se posvađa.
- Moj brat Nebojša, inače vrsni matematičar, što ja svakako nisam, misli da igra najbolje na svetu. Iskreno, ne mogu da tvrdim da je nabolji, ali je svakako vrhunski igrač i smatram da je u tome mnogo bolji od mene. Ipak, često ga zadirkujem i to ga malo boli. Da bih ga nekako spustio na zemlju, kažem da je on stariji i da igra preferans iz kamenog doba, a ja praktikujem moderan, što ga veoma zaboli. Ponekad se upustim u obračun s njim, ali to je dosta stresno pošto on, za razliku do mene, igra na život ili smrt. Preferans shvatam kao nešto u čemu treba uživati, dok kod njega sve mora da bude striktno po propisima.
Feđa se redovno, bar jednom ili dva puta nedeljno, sastaje s prijateljima koji su savladali pravila ove kartaške igre.
- Trudimo se da ne budemo agresivni i da ne dođe do velikih konflikata, jer pre svega igramo iz velikog zadovoljstva. Okupljamo se kod druga koji ima prelepu kuću s baštom u Kumodražu i uživamo. To me baš opušta, partije traju i po nekoliko sati, a mnogo puta nam se desilo da uz karte dočekamo zoru. Posle se srećni vratimo kući i to raspoloženje nas drži do sledeće partije. Čini mi se da sam preferansom toliko fasciniran da bih ponekad igrao i 24 sata bez prestanka. On mi pomaže i za glumu, pojačava koncentraciju i omogućava racionalniji pristup, morate brzo da odlučite šta treba da uradite kako biste došli do dobrog rezultata i pobede.
Zvezde.
