Dušan Kovačević o kumstvu sa Madžgaljem: Bio je neverovatan, talentovan, dobar, pošten, a sa njim i oko njega sve je bilo samo pesma


Podgorički glumac i producent, autor prvog crnogorskog sitkoma ‘Dojč caffe’, imao je privilegiju da uživa u prijateljstvu s Marinkom Madžgaljem i da s njim podeli mnogo nezaboravnih trenutaka na setu i u životu

Godine drugovanja s Marinkom Madžgaljem ostavile su neizbirisiv trag u životu glumca i producenta Dušana Kovačevića (36). Nekoliko nedelja pred smrt beogradski glumac je zamolio podgoričkog kolegu da mu bude kum na krštenju u manastiru Ostrog. Taj čin je zauvek učvrstio njihovo prijateljstvo. Iako se teško miri s činjenicom da Marinka više nema, Dušan je svestan da je imao privilegiju da bude blizak s velikim umetnikom i čovekom.

Marinkova životna filozofija me je motivisala da svojoj produkcijskoj kući dam ime “Natenane”. Ništa nije tako hitno i strašno da dozvolimo da nam poremeti unutrašnji mir. Dakle, samo polako i sve će doći na svoje.

Natenane Production”, na čelu sa Dušanom kao producentom, realizovala je prvi crnogorski sitkom “Dojč caffe”, koji je sjajno prošao kod publike.

Godinama smo čekali da se steknu uslovi za snimanje crnogorskog sitkoma, urbane priče sa iščašenim lokalnim humorom. Gledanost je bila odlična, ljudi su se podelili u dva tabora: na obožavaoce i kritičare. Mi smo spremni za novu sezonu i očekujemo da ćemo “Dojč caffe” emitovati i u Srbiji.

Gostujući glumci su svakako bili “kec iz rukava”.

Pored nosilaca glavnih uloga Miša Obradovića, Zorana Vujovića, Andree Mugoše, Ljubice Barać, Branimira Popovića i mene, u svakoj epizodi je gost bila barem jedna regionalna zvezda: Emir Hadžihafizbegović, Marko Baćović, Enis Bešlagić, Marko Janketić, Petar Strugar, Andrija Kuzmanović, Momo Otašević. Svi oni su dali poseban šmek serijalu. Najveće osveženje su bili bivši fudbaler Niša Saveljić, pevač Sergej Ćetković, koji je glumio kamataša, i Bane Lalić iz grupe MVP, koji je igrao gej Roma i sklopio prvi gej brak u Crnoj Gori.

BURA NA SCENI

Kao stalni član ansambla Crnogorskog narodnog pozorišta Dušan trenutno igra u dve veoma atraktivne predstave, “Bura” i “Istraga”.

– “Bura” je pravi spektakl i u glumačkom i u vizuelnom smislu, sa čitavim ansamblom CNP-a na pozornici. Reč je o komadu koji bismo bez stida mogli da igramo bilo gde u Evropi i svetu, tako da svima od srca preporučujem da ga pogledaju. “Istraga” je veoma zanimljiva, dovoljno govori to što režiju potpisuje Stefan Sablić. Rađena je po tekstu Aleksandra Radunovića Popaja iz sastava The Books of knjige, tako da povoda za smeh ne fali. U njoj tumačim Boga koji shvata da mnogo toga sa ljudima nije dobro uradio i smatra kako treba sve iz početka.

Publika u Srbiji upoznala ga je u filmu “Biser Bojane” reditelja Milana Karadžića.

Cela ekipa je bila kao velika, složna porodica. Pored napornog rada uvek bi se našlo vreme za dobro vino, hranu, smeh, pesmu. Andrija Milošević i ja smo snimali zajedničke scene odmah na početku, kad su glumci i ostali na setu obično najozbiljniji. Uprkos tome, dobro smo se provodili jer je on neverovatno inspirativan i s njim zabava nikada ne prestaje.

Marinka Madžgalja Dušan je krstio pod Ostrogom nekoliko nedelja pred njegovu smrt.

To je toliko osetljiva tema da svaka reč o tome može da zvuči kao da je izgovaram u funkciji sopstvene promocije. Imao sam tu čast da me Marinko izabere za kuma tih dana kada nisam ni slutio da mu se bliži kraj. U stvari, ja nemam utisak da je on uopšte otišao. Ostavio je ogroman trag u mom životu i to ne može tek tako da se izbriše. Primećujem da i ostali Marinkovi prijatelji dele sa mnom isto osećanje.

Dušanova serija “Dojč caffe” bila je poslednji projekat na kojem je Marinko radio.

Niko nije znao šta mu se tačno dešava i koliko je stvar ozbiljna jer je na snimanja dolazio vedar, nasmejan, pun elana. Žalio se samo da ga bole leđa, a ja sam ga, ne kapirajući ništa, stalno savetovao da ode na masažu, da mu je sigurno neki živac upaljen. U seriji je igrao šanera, mnogo je doprineo uspešnom razvoju scenarija i toliko je razradio tekst vrhunskom improvizacijom da smo redovno svi plakali od smeha.

Deset dana posle snimanja serije Dušan je saznao da je Marinko operisan.

Prerano je otisao jedan od najduhovitijih ljudi koje sam upoznala u zivotu! Tuzan dan! Pocivaj u miru dragi Marinko! ❤ #marinkomadzgalj

Објава коју дели Jelena Tomasevic Bosiljcic (@jelenatomasevic_official) дана

Krili su to od mene jer sam otišao na put sa porodicom, da se odmorim posle napornog rada. Kada sam saznao, bio sam, najblaže rečeno, u šoku. Ipak, rešio sam da nastavimo komunikaciju u stilu koji smo negovali do tada, pa sam mu poslao SMS poruku: “Čuo sam da su ti promenili gumice i dihtunge, još samo rebrasti da ti saniraju”. Ubrzo je stigao odgovor: “Veruj mi, zamenili su mi i glavu od upravljača, sada mogu da vozim mnogo bolje”. Bio je neverovatan, talentovan, dobar, pošten, a sa njim i oko njega sve je bilo samo pesma.

Njih dvojica su se upoznali na snimanju jutarnjeg programa Balkan net i od prvog momenta su uspostavili blisko prijateljstvo.

Spojilo nas je pozitivno ludilo. Uradili smo mnogo crnogorskih reklama o kojima se i danas priča, a zatim i hit predstavu “Maćado”. Bili smo sjajan tandem. Nema dana da ne pomislim na njega, nema vica ili fore za koju čujem a da ne poželim da mu je ispričam, makar telefonom. Njegov broj, koji sam prvi pozivao kad dođem u Beograd, više ne okrećem. Iako smo živeli u različitim gradovima, toliko smo bili vezani da mi je neobjašnjivo da ga više nema.

Autor: Milena Đergović Perunović
Foto: Željko Bracanović Kokos
Podelite sa prijateljima:
Tagovi