Dragana Mićalović: Ponovo u školskoj klupi


Na prijemnom se tresla kao prut.

Deci koja su konkurisala sa mnom ništa nije bilo jasno, prilazili su i pitali me kako je moguće da se toliko bojim. Tačno je da imam iskustvo koje oni nemaju, ali zato sam i osećala veću odgovornost. Od mene se mnogo više očekivalo, ulozi su bili veći. Za recitaciju sam spremila pesmu “Deda je umro” Oskara Daviča, ulogu Pavice iz komedije “Smrtonosna motoristika” Ace Popovića, monolog iz “Golgote” Milivoja Predića, imitirala sam najbolju drugaricu iz Leskovca i pevala “Ja činim sve” Tanje Banjanin. Desetak ljudi je bilo u komisiji i kad sam završila prijemni, profesor Boba Đurović je pitao kolege imaju li nešto da me pitaju i svi su odvratili da nemaju. Profesorka Vida Ognjenović, jedna od mojih omiljenih rediteljki, rekla je: “Nemam ništa ni da dodam ni da oduzmem, hvala.”

Raduje se zbog toga što će ponovo krenuti na fakultet, spremati ispite i biti okružena mlađim kolegama.

Verovatno će mi sve biti čudno prvi mesec, ali onda ću sigurno uživati. Umetnički fakulteti su poznati po tome da na njima provodite po ceo dan i da nakon studija sa kolegama postajete jedna velika poorodica. Inače, nisam najstarija tamo. Tu je jedna devojka moja vršnjakinja i dečko koji je godinu dana stariji. Mnogo sam srećna što sam se upisala na klasu reditelja Božidara-Bobe Đurovića, koji važi za jednog od najboljih profesora glume u zemlji. Najviše se radujem akrobatici i scenskim borbama. Naravno i glumi, ali i tehnici glasa. Potpuno sam zaboravila sve ono čemu me je deset godina, dok sam išla u muzičku školu, učila profesorka pevanja. Nadam se da ću na fakultetu vratiti svoj stari glas.

PAGE    1   /   2   /   3
Autor: Gloria magazin/ Jelena Milinčić
Foto: Gloria magazin/ Jelena Jovanov
Podelite sa prijateljima:
Tagovi