Iako se uoči izlaska pred ispitnu komisiju tresla od straha, dramska umetnica Dragana Mićalović upisala je studije glume na Fakultetu savremene umetnosti, čime je ispunila svoju i želju preminulog oca Dragana
Niko nije znao da Dragana Mićalović (28) mesecima sprema prijemni za glumu. U tišini je radila na ostvarenju sna, koji je najzad ispunila kada je ispitnu komisiju na Fakultetu savremenih umetnosti ostavila bez reči i upisala se na klasu profesora Božidara-Bobe Đurovića. Iako već deset godina aktivno učestvuje u domaćim filmovima i serijama, rešila je da stane na put ličnim nesigurnostima i konačno zaigra Šekspira na daskama koje život znače.
- Razlog zbog kojeg sam upisala glumu nije diploma, imam već jednu. Jednostavno, s vremenom sam shvatila da bez temeljnog znanja o materiji kojom se bavim ne mogu da komuniciram s kolegama na višem nivou. Želela sam da svoje glumačko umeće obogatim teorijom, da dođem do same srži ovog posla i naučim što više o njemu, a znala sam da to jedino mogu uz pravu literaturu i profesore. U učionici. Hoću da jednog dana zaigram u pozorištu, da radim klasike, Šekspira. Tako sam i zavolela glumu, dok sam gledala tatu kako igra u Leskovačkom narodnom pozorištu, u kom sam maltene odrasla. A onda sam kasnije uz sestru Slobodu zavolela i film.
Samo je Sloboda Mićalović bila upućena u Draganinu nameru.
- Niko nije znao za moj plan, čak ni majka. Mesecima mi se ta odluka motala po glavi, spremala sam se da izađem na prijemni, ali sam se mnogo plašila. Do poslednjeg trenutka sam se premišljala. Kako da kao neko ko ima 28 godina i karijeru iza sebe, i možda u ovom trenutku treba da razmišlja o zasnivanju porodice i deci, krenem sve iz početka? Trebalo mi je mnogo smelosti da izađem na prijemni i radim ga pred ljudima koji su me već gledali na televiziji, koji me znaju. To je najhrabriji potez u mom životu, najvažniji za mene lično. Potez na koji sam najponosnija.
VELIKI MOTIV
Uprkos velikom strahu, uspela je da pruži najviše kad je to bilo najpotrebnije. Bila je svesna da bi zbog njenog uspeha najponosniji bio njen otac, koji je preminuo pre dve godine.
- Već sam izlazila na prijemni za glumu i nisam prošla. Pre nego što sam upisala Fakultet za kulturu i medije, koji mi je bio opcija B, obećala sam sebi da više nikad neću konkurisati na glumi. U međuvremenu sam počela da radim ono što najviše volim, uprkos komentarima da nisam školovana glumica i bojazni da možda nije u redu što ljudima koji su se mučili četiri godine na fakultetu ja na neki način otimam hleb iz usta. Nisam se dobro osećala zbog toga i tata je znao koliko me to muči. Njegova velika želja bila je da upišem glumu i bilo mu je žao kad nisam. Misao o tome me je još više gurala ka cilju.
Na prijemnom se tresla kao prut.
- Deci koja su konkurisala sa mnom ništa nije bilo jasno, prilazili su i pitali me kako je moguće da se toliko bojim. Tačno je da imam iskustvo koje oni nemaju, ali zato sam i osećala veću odgovornost. Od mene se mnogo više očekivalo, ulozi su bili veći. Za recitaciju sam spremila pesmu “Deda je umro” Oskara Daviča, ulogu Pavice iz komedije “Smrtonosna motoristika” Ace Popovića, monolog iz “Golgote” Milivoja Predića, imitirala sam najbolju drugaricu iz Leskovca i pevala “Ja činim sve” Tanje Banjanin. Desetak ljudi je bilo u komisiji i kad sam završila prijemni, profesor Boba Đurović je pitao kolege imaju li nešto da me pitaju i svi su odvratili da nemaju. Profesorka Vida Ognjenović, jedna od mojih omiljenih rediteljki, rekla je: “Nemam ništa ni da dodam ni da oduzmem, hvala.”
Raduje se zbog toga što će ponovo krenuti na fakultet, spremati ispite i biti okružena mlađim kolegama.
- Verovatno će mi sve biti čudno prvi mesec, ali onda ću sigurno uživati. Umetnički fakulteti su poznati po tome da na njima provodite po ceo dan i da nakon studija sa kolegama postajete jedna velika poorodica. Inače, nisam najstarija tamo. Tu je jedna devojka moja vršnjakinja i dečko koji je godinu dana stariji. Mnogo sam srećna što sam se upisala na klasu reditelja Božidara-Bobe Đurovića, koji važi za jednog od najboljih profesora glume u zemlji. Najviše se radujem akrobatici i scenskim borbama. Naravno i glumi, ali i tehnici glasa. Potpuno sam zaboravila sve ono čemu me je deset godina, dok sam išla u muzičku školu, učila profesorka pevanja. Nadam se da ću na fakultetu vratiti svoj stari glas.
