Đorđe Pavlov: Dečko na prinudnom odmoru


Prelom pete metatarzalne kosti usporio je Đorđa Pavlova (69), poznatijeg kao Đoka Kortina, u svakodnevnim aktivnostima koje je obavljao jezdeći na svom skuteru po Beogradu. Iako šest nedelja ne može da vozi motor, nekada jedan od najuspešnijih manekena a danas poznati ugostitelj ne sedi kod kuće dokon, već svakodnevno odlazi na posao, vežba i kuje planove da i ove zime ide na Kopaonik na skijanje. Zanimljivo je da tokom života, baveći se raznim sportovima, čak i ekstremnim, nikad nije doživeo težu povredu. A ovu povredu stopala zadobio je u kuhinji.

– Ta tragikomična situacija odigrala se u kuhinji restorana. Dugo sam stajao i razgovarao s kuvarima, a kad sam se okrenuo da pođem, čulo se kako puca kost. Stalno sam padao u detinjstvu i kasnije baveći se sportom, ali nikad ništa nisam slomio. Na skijanju sam jednom povredio glavu, nos sam lomio dva puta, ali ruke i noge nikada. Sad mi teško pada ograničeno kretanje i to što sam u godinama kad je malo teži povratak na stari nivo fizičke a i psihičke kondicije.

Lekar mu je rekao da će, kad kost potpuno zaceli, moći da funkcioniše kao da se ništa nije ni desilo.

– Da sam profesionalni sportista, nakon ovog preloma mogao bih, recimo, da trčim. Ipak, ja i sad vežbam najmanje 50 minuta dnevno: sednem na stolicu i dižem tegove, istežem noge i ruke.

Kad se sve sabere, aktivno vežba već pedeset godina. Šta god da mu se dopadne od sportskih aktivnosti, on proba, čak i zumbu.

– Ako sam našao zadovoljstvo u nečemu i to mi to koristi, radiću ga. Zumbu preporučujem svakom. To je sveopšte zezanje: dobra muzika, smeh, razdraganost, a radi se na izdržljivosti. Godinama sam redovno išao na jogu, sad je radim kod kuće. Svakodnevno se istežem, a dva puta nedeljno idem na boks, kik-boks, karate. Odlazim i u teretanu, samo što ne preterujem na spravama već radim zgibove i sklekove. Ipak, najviše volim da pešačim. Kretanje je osnova zdravog životnog stila.

Đorđe namerava da motorom obiđe planetu.

– Nisam ljubitelj putovanja na koja se ide avionom, vozom, kolima ili autobusom, ali motorom bih mogao da odem bilo gde. To bi bila prava avantura. Nekoliko godina nisam mrdnuo nigde, kad god se organizuje nešto zanimljivo, obično nemam vremena ili para, ili i jedno i drugo. Možda je to znak da treba da sedim tu gde jesam, ali ne predajem se. Planiram da kupim nov motor i da sa svojom gospođom obiđem planetu.

Trenutno skuterom ide svuda po gradu, dok njegova supruga Olja vozi električni trotinet.

– Veći motori su moja strast, ljubav i zadovoljstvo, a skuter je idealno prevozno sredstvo u Beogradu. Moja gospođa vozi električni trotinet i ne znam zašto u narodu postoji toliki odijum prema tome. Stalno joj neko prigovara u saobraćaju, trubi, a električni trotineti su budućnost u velikim gradovima. Već ih ima svuda u Evropi, možete da ih iznamjite i ne brinete o parkiranju, ne zagađuju vazduh, ne prave gužve.

Poslednjih godina razmišlja da napiše autobiografiju.

– Čak sam i u glavi napravio konstrukciju, ali se time nikad nisam ozbiljnije pozabavio. Stalno sam u nekom poslu i nemam vremena. Ipak, siguran sam da bi to bila interesantna knjiga, ne samo o mojim modnim počecima, kad sam se kretao među najlepšim muškarcima i ženama stare Jugoslavije nego i kao priča o Beogradu. Provodio sam dane i noći sa zanimljivim ljudima i ispričao bih neke priče o Beogradu koji je zaboravljen. Nekad je to bilo divno, uzbudljivo i šarmantno mesto.

Autor: Jelena Milinčić
Foto: Dalibor Danilović
Podelite sa prijateljima:
Tagovi