Ćerka glumačke legende Bore Todorovića: Tata mi mnogo nedostaje, i danas često sa njim razgovaram


Književnica Dana Todorović u intimnoj abecedi otkriva zašto je crtala portret Nine Simon, kako joj je lastiš omiljena igra i zbog čega, i posle njegove smrti razgovara sa tatom, našom glumačkom legendom Borom Todorovićem

a Asteriks ili zvezdica. Simbol sa kojim se najčešće družim dok pišem jer ga koristim da privremeno popunim praznine, kojih je mnogo.

Nikola Ljuca: Upornost je najbitnija osobina za umetnika

b Bicikl. Žalim što nikada nisam valjano naučila da ga vozim i što moram da siđem i ručno ga okrenem ako mislim da promenim pravac.

c Crtanje. Uživam u crtanju portreta običnom olovkom. Nedavno je to bila serija sa velikanima džeza: Nina Simon, Dizi Gilespi, Duško Gojković.

č Čudo, čarolija, čudnovato, čudotvorac… Koliko samo zagonetnih reči počinje na ovo slovo! Tu je i Čividale del Frijuli, podjednako zagonetno mestašce na severu Italije gde bih volela da se penzionišem.

ć Ćora, ćopa i ćelavko. Nadimci izvedeni od reči koje označavaju fizičke nedostatke. U gotovo svakom književnom delu može se naći jedan takav, i obično je najdopadljiviji od svih likova.

d Dobrota. U Srbiji najpotcenjenija osobina. Onaj ko misli da dobrota podrazumeva glupost ne razume da pristupati svetu oko sebe otvorenog srca iziskuje daleko više hrabrosti nego ograđivati se od ljudi i od života uopšte. To može svako.

đ Đenka. Meni najdraža tatina uloga. Neko nam je svojevremeno flomasterom precrtao njegovo ime na poštanskom sandučetu u zgradi i napisao “Đenka”.

dž Džubran. Halil Džubran, poeta čiji su stihovi u meni probudili strast prema pisanoj reči.

e Estragon. Jedan od mojih omiljenih začina. Najbolji u jelima sa piletinom i u citrusnoj, limunovoj bazi.

f Fifi pazi drvo, Fifi nisi slep!

g Glava i glupost. Što je čovek više “u glavi”, to je gluplji.

h Herman Hese, pisac koji me je opčinio, kao i Mark Hanimen, moj prvi profesor glume, jer je verovao u moje snove i mogućnosti. Dva velika uticaja.

i Istrajnost. Ako nešto sa sigurnošću mogu za sebe da tvrdim, to je da je imam.

j Jorgan. Ne mogu bez njega ni u letnjem periodu.

Dragan Jovanović: Ako želiš nešto da znaš o životu, moraš da naučiš fiziku

k Kvantna fizika. Ne prestaje da ljulja temelje nauke kakvu poznajemo. Podupire ideju o čovekovoj svesti kao tvorcu realnosti.

l Lastiš. Omiljena igra iz detinjstva koja je, nažalost, potpuno zaboravljena.

lj Ljubav prema sebi. Mnogi je brkaju sa samoljubljem, pa je se stide. Zapravo tek kada zavolimo sebe kao nesavršeno biće koje je ovde da uči i da raste, možemo se na pravi način dati i drugima.

m Muzika, najčudesnije ljudsko dostignuće. Po meni “najumetničkija” od svih umetnosti.

n Neretko, nenamerno, neveselo (u prevodu: često, slučajno, mrzovoljno). Reči koje počinju sa “ne”, a koje mi pisci koristimo kako bi nam rečenice zvučale ozbiljnije.

nj Njanja. Ovako sam zvala svoju baku.

o Odvažnost čoveka da bude svoj. Nešto što ne prestajem da učim.

p Penelopa. Penisaveta odmila. Moja mačka.

r Racio. Naš ljudski “neprikosnoveni”. Mnogo smo sami sebi važni kada se u njega uzdamo, a zapravo je tako beznačajan i ograničen. Najveći neprijatelj čovekovog unutrašnjeg rasta. Meni najomraženija reč.

s Savršenstvo. Nešto što se pronalazi tek kada prihvatimo da ga nema.

š Šahovski turnir u parku “Logovskoj”. Jedan metafizicki turnir pomerenih pravila igre. Postavka radnje mog novog romana.

Bora Todorović (05.11.1929 – 07.07.2014) #boratodorovic#ljubisasamardzic#vrucvetar#šurda#bob#jugoslavija#yugoslavia

A post shared by JUGOSLAVIJA (YUGOSLAVIA) (@jugoslavija.sfrj) on

t Tata. Nedostaje mi i često sa njim razgovaram. Zato je tu još jedno veliko “T” u mom životu – moja sestra Tara.

u Umerenost. Ključ dobrog zdravlja. Sve je dozvoljeno, dok god je umereno.

v Vlada. Moj Vlada.

Petar Božović o mlađim kolegama: Većina nema jačinu i snagu u sebi, osim što se lepo slikaju

z Zov duše. Zov srca. Unutrašnji zov. Jedini autoritet kome se vredi prikloniti.

ž Žovijalan. Veseo, raspoložen. Sjajna, zvučna reč koju smo preuzeli od Francuza. Tu je i ženski rod, jer moja mama, Amerikanka, sve pretvara u ženski rod (“jedna mrava”, “dve crve” itd.) i to me tera da se osećam žovijalno.

Autor: Gloria magazin/ Tanja Nikolić
Foto: Gloria magazin/ Jelena Mandić/ Facebook/ Instagram
Podelite sa prijateljima:
Tagovi