Branko Milićević Kockica: Zvocanje čuva brak

U susret obeležavanju zlatne godišnjice, ljubimac velike i male dece otkriva tajnu uspešne zajednice sa suprugom, rediteljkom Slobodankom Cacom Aleksić

Uz Branka Milićevića Kockicu (71) i njegovu legendarnu TV emisiju “Kocka, kocka, kockica” odrastale su generacije dece. Osim tog TV formata, prepoznatljiv je i po Pozorištancetu “Puž”, koje je pre 41 godinu osnovao zajedno sa suprugom, rediteljkom Slobodankom Cacom Aleksić. Na repertoaru su 42 predstave, a Branko je u teatru ne samo glavni glumac nego i pevač, pisac, pesnik, dečji učitelj. I u svemu tome uživa jer zaista radi ono što voli.


– Sreća je biti voljen, ali je veća sreća voleti. Što više stvari voliš, to si srećniji. Meni, na primer, nedostaje ljubav prema fudbalu. Zavidim ljudima koji strasno vole taj sport. Sreća je voleti razne aktivnosti i razne stvari, raznu hranu, cveće, životinje. Velika je sreća voleti ljude, ali je najveća sreća voleti decu. Mislim svu decu. Mislim voleti decu kao izvanrednu pojavu u prirodi, pojavu koja nas ispunjava radošću čim ih ugledamo. U “Pužu” imamo dečji hor koji učestvuje u nekoliko predstava. Rizikujem da sad ispadnem patetičan, ali neka. Kad stojim među njima na sceni i gledam ih kako su dragi u svojoj predanosti pevanju i glumi, uvek me obuzima milina.

SREĆA STANUJE U ‘PUŽU’

Branko priznaje da su i njemu i Caci trenuci najveće sreće vezani za njihovo pozorište.

– Silno me je obradovalo kada sam u Jadransko more porinuo svoj jedrenjak “Puž”, koji je bio prvo srpsko ploveće pozorište. Imali smo turneju od Bara do Kotora, scena je bila na jedrenjaku, a gledalište na plažama. Radovali smo se i kada je “Puž” dobio Gran pri na kotorskom Festivalu pozorišta za decu, a ja prvi put nagradu za tekst komada “Meca i deca” u Cacinoj režiji. To je bilo u vreme kada je pomenuti festival imao eminentan žiri. Nagradu su nam dali Milena Dravić i proslavljeni reditelj Dejan Mijač. Tako su značajni ljudi prvi put priznali jednog glumca za dramskog pisca. Velika radost bila je i kada je pre dve godne zahvaljujući gradskim ocima “Puževa” kućica postala duplo veća i krenula napred duplo brže. Ipak, najsrećniji sam sad, jer sreću shvatam kao osećanje koje te prožima kada sagledaš svoj život kao celinu. Pre desetak godina objavio sam knjigu iz oblasti “primenjene” filozofije. Naslov je “Prizemljena sreća”, a podnaslov “Sabrano delo Branka Kockice”. Knjiga je vesela zafrkancija u kojoj podvlačim da je sreća mozaična slika koju čine kockice sećanja na prijatne i radosne trenutke u prošlosti, kockice radosti koje proživljavamo danas i radost koja nas obuzima kad planiramo buduće prijatne trenutke. Sreća je radovanje juče, danas i sutra.

Sa Cacom je više od pola veka. Upoznali su se slučajno, naravno u pozorištu, gde je ona režirala a on glumio glavnu ulogu u komadu “Sunčeve pege”.

– Kažu da se svaki čovek kad-tad spotakne na ludi kamen. U mom slučaju ludi kamen, Caca, postala je moj dragi kamen. Prvi put sam je poljubio na svoj osamnaesti rođendan, na premijeri komada “Sunčeve pege” u zrenjaninskom pozorištu. I to u toku predstave. Caca nikada svoje režije ne gleda iz sale nego se muva iza scene i viri kroz bočne zavese. I tada se muvala iza scene i virila, a ja sam se kretao po sceni igrajući glavnu ulogu. I tog sudbonosnog dana, odnosno te sudbonosne večeri, u jednom njenom virenju, a mom muvanju, istrčim van scene i u onom mraku slučajno se sudarimo i namerno poljubimo. Ovog 3. aprila, na moj rođendan, moći ću da kažem da sam Cacu prvi put poljubio pre 54 godine. Pošto smo prvih pet godina samo furali i svađali se, to znači da ćemo zlatnu svadbu slaviti iduće godine. Već sad smo počeli da se raspravljamo kako će ta proslava izgledati.

Recept za dugovečnost veze nema, ali je siguran da se svim silama treba boriti protiv dosade.

– Odvajkada mudre glave kažu da je dosada uzrok mnogih nedaća. Još davno je jedna starorimska ruka napisala “Variatio delectat”, što znači “Promena prija”. Najveća je zabluda ovu istinu primeniti tako da se promeni partner. Treba promeniti jednoličnost. Recept za srećan brak je uništavanje dosade. Ako žena voli svog čoveka, mora da mu zvoca. Ako čovek voli svoju ženu, mora da je zadirkuje. Ta kombinacija dosadu urniše. Najjača karika u našoj vezi je zvocanje i zadirkivanje.

Svestrani umetnik odlučio je da se okuša i u politici, na listi “Zato što volimo Beograd” na predstojećim lokalnim izborima u prestonici.

– Ovaj angažman ne shvatam kao politiku nego kao društvenokoristan rad. Verujem da ću ovako moći da učinim još više za tu klinčurdiju koja me toliko raduje kada je gledam – iskren je Branko.

Autor: Gloria magazin/Aleksandar Ostojić
Foto: Jakov Simović
Podelite sa prijateljima:
Tagovi