Branka Katić: Biti dobar čovek jedini je smislen cilj

Dok s nestrpljenjem čeka jesen i povratak na scenu Beogradskog dramskog pozorišta, glumica Branka Katić otkriva kojim vrednostima je naučila sinove Džoa i Luisa, kako je zadirkivala Rejfa Fajnsa da je Srbin i zašto uvek oseća uzbuđenje uoči dolaska u rodni Beograd

 

Dramska umetnica Branka Katić ovo leto neće pamtiti po virusu korona nego po povratku srpskom pozorištu posle 20 godina. Ona će biti novi član postave predstave “Sumrak bogova” koja se već igra u Beogradskom dramskom pozorištu (BDP). Nakon serije “Novine” i novog filma Dušana Kovačevića, dok iščekuje premijeru holivudskog hita “The King’s Man”, za Gloriju govori čemu je učila sinove Džoa i Luisa, koliko je društveno i ekološki odgovorna i u kakvom svetu bi volela da živi.


Trenutno ste u Londonu. Da li se u Britaniji život vraća u normalno stanje posle pandemije?

– Naizgled da. Mada ne bih zvala ovaj period “posle pandemije” jer opasnost od zaraze još vlada i uveli su obavezu nošenja maski u svim prodavnicama, što mislim da je u redu. Moramo svi i svuda još nekoliko meseci da budemo disciplinovani i strpljivi. Ovde nikada nismo imali policijski čas, to bi bilo sasvim nemoguće uvesti u društvu koje se odavno temelji na čvrstim demokratskim principima.

Iz Srbije ste otišli u vreme kada su počinjali protesti. U Americi je aktuelan pokret “Black Lives Matters” kojem se priključuju mnoge vaše kolege. Da li se građanska svest ponovo budi i ima li nade za jednakost, pravdu i istinu?

– Ako nema nade za jednakost, pravdu i istinu, onda nema ni života. Ne razumem šta vi podrazumevate pod pojmom građanska svest i po čemu se ona razlikuje od društvene svesti svakog čoveka na planeti. Pravda i jednakost su osnovni postulati svakog demokratskog društva. Verujem da je naše društvo demokratsko društvo i koliko god da su se stvari otele kontroli, niko ne sme ignorisati narod koji se buni protiv bahatosti i osionosti vladajuće stranke. Želim da verujem kako postoji šansa za budućnost u kojoj će se naše društvo vratiti u normalu, da će pripadnici relevantnih stranaka umeti da saslušaju jedni druge i da rade zajedno. Verujem da će svi preuzeti odgovornost za ono što urade ili kažu, da će pred zakonom svi biti jednaki i da će socijalna pravda, sloboda izražavanja i objektivno izveštavanje konačno postati cilj svake nove vlade. A sve to, za dobrobit svih građana.

Kako je vaša porodica proživela pandemiju virusa korona u Londonu? Jeste li brinuli za članove svoje familije u Beogradu?

– Prošli smo razne faze. Od neverice preko osećanja klaustrofobije do raznih nesigurnosti, a onda smo ipak našli male prozore kreativnosti i mira, i čak smo uspeli i da uživamo u toj sporoj brzini koju su naši životi iznenada dobili. Čitali smo, gledali filmove, vežbala sam Gaga ples, popričala sa mnogo prijatelja po svetu koje ranije nisam imala vremena da pozovem. Brinula sam za svoju porodicu u Beogradu, što zbog virusa, što zbog potpune zabrane izlaska, jer znam koliko je i mala šetnja blagorodna u njihovim godinama, ali sve je prošlo dobro. Divno je bilo kada smo se ponovo zagrlili posle dugih meseci razdvojenosti.

Da li kod kuće razgovarate i na srpskom ili samo na engleskom i koliko svojoj deci ulivate znanja o srpskoj kulturi, tradiciji, jeziku?

– Moja deca vole Beograd i Srbiju i svoju porodicu i prijatelje. Oni su pre svega kosmopolite, nemaju predrasude o bilo kojoj drugoj naciji, znaju šta je dobro, a šta loše, demonstrirali su na protestima za zaštitu planete, dali su i svoju punu podršku pokretu za jednakost Afroamerikanaca, kao i našoj omladini koju je policija tako brutalno tukla tokom poslednjih protesta. Nikada ih nismo vaspitavali da misle da moraju biti samo jedno. Njihov tata je Englez italijanskog porekla, živeli smo u Americi, putovali po celom svetu, i smatram da su, kao i sva današnja omladina, mnogo zreliji nego što smo mi bili u njihovim godinama. Dopada mi se što su prirodno na strani ugnjetavanih, što imaju humanosti i saosećanja za druge i što nikada ne misle da su zbog svog porekla bolji od bilo koga drugog. Znaju da mama ima lepu karijeru u Srbiji i ponosni su zbog toga.

Jeste li društveno i ekološki odgovorni i savesni?

– Trudim se. Ne kupujemo vodu u plastičnim bocama, trudim se da umesto uzimanja plastičnih kesa nosim svoje platnene vrećice kada idem u kupovinu, recikliramo sve što možemo, i u stvari sve više se okrećemo ideji da nam manje treba, jer taj alavi pristup da ti uvek treba još i više od onoga što imaš jedan je od glavnih krivaca za zagađenje planete.

Kako vam izgleda Beograd sada kada mu se vraćate? Je li to i dalje vaš grad?

– Beograd je moj grad, kome se uvek vraćam sa radošću i uzbuđenjem. Neću ni trepnuti a opet ću veselo hodati lepim ulicama naše prestonice.

Autor: Gloria magazin/ Ivan Aranđelović
Foto: Nebojša Babić, Instagram
Podelite sa prijateljima:
Tagovi