Bojana Nikitović: I danas čuvam pisma Vanese Redgrejev, Džesike Čestejn i Pirsa Brosnana

Uoči svetske premijere filmskog hita ‘Papillon’ slavna srpska kostimogafkinja otkriva kako je sarađivati sa zvezdama kao što su Rejf Fajns, Aleksander Skarsgard i Čarli Hanam

Svetski poznata kostimografkinja Bojana Nikitović (53) svaki novi posao radi jednako strasno kao na početku karijere. Iza nje su na stotine urađenih kostima, dugogodišnja saradnja sa čuvenom Milenom Kanonero, između ostalog i na filmu “Marija Antoaneta”, nagrađenom Oskarom za kostim. Već godinama samostalno potpisuje velike filmske projekte, između ostalih, “Umri muški 5”, “Underworld 5”, “Koriolanus”, “November Man”, a uskoro će premijerno biti prikazana i ostvarenja “Papillon” i “The Aftermath” na kojima je takođe bila angažovana. Iako je nagrađivana značajnim priznanjima i prijatelj je sa mnogim holivudskim zvezdama, više od slave i nagrada raduju je uspesi sina Vuka, koji je diplomirao ekonomiju i finansije u Americi, a sada živi i radi u Los Anđelesu, gde odskora pohađa i časove glume.

Po čemu pamtite saradnju sa Čarlijem Hanamom i Ramijem Malekom, akterima “Papillona”?

- Po predanosti koju obojica imaju prema svom poslu. Čarli zaslužuje da bude prava holivudska zvezda, po svemu, lep je i spolja i iznutra, talentovan, jednostavan, vaspitan, divan. Ponekad se čujemo i dopisujemo, sada ga u Los Anđelesu povremeno viđa i moj sin. Rami je neizmerno šarmantan i darovit, sjajan za saradnju. Imali smo sreće sa glumcima u “Papillonu”.

Kakva iskustva nosite sa snimanja?

- Ponosna sam što je sve snimano u Beogradu i Crnoj Gori. Imali smo divne producente, sjajnu Anđelku Vlaisavljević, vlasnicu i direktorku kompanije “Work in Progress” koja dovodi najveće holivudske produkcije i zapošljava filmske radnike Srbije. Moja mlada i talentovana ekipa vredno je radila iako je bilo izuzetno naporno. Svakodnevno smo imali probe sa po nekoliko stotina statista, potom snimanja, pa pakovanja i odlaske na druge lokacije. Prve nedelje snimanja u Crnoj Gori u proseku smo spavali po sat i po dnevno, ali svi smo davali sve od sebe, čak i naš vozač Žile, bivši šampion u reli-vožnji, bez koga bi teško bilo sve to izvesti.

Jeste li videli film?

- Nisam, izuzev trejlera i nešto malo snimljenog materijala. Reditelj je Majkl Noer, talentovani Danac, glumci su odlični, ali zalogaj je zaista veliki, original je suviše dobar, takoreći nenadmašan. Vreme u kojem je on sniman je bilo drugačije, baš kao i produkcijski uslovi, ali mi se ni ne takmičimo sa originalom, ovo je na nov način ispričana izuzetno zanimljiva priča o Anriju Šarjeru, zvanom Papijon.

U filmu igra i naš Dragan Mićanović. Šta mislite o njemu?

- Upoznala sam Mićka još kao sasvim mladog glumca, zajedno sa nenadmašnim Glogovcem, radeći na predstavama “Tamna je noć” i “Lažni car Šćepan Mali” i već tad bila očarana njihovim talentom. Svetska klasa u svakom pogledu.

U međuvremenu ste uradili kostime za prvu sezonu serije “Krypton”, rađene u Irskoj, kao i pilot epizodu serije “Whiskey Cavalier”, čiji se nastavak snimanja najavljuje za kraj septembra. Pozvali su vas i za drugu sezonu “Kryptona”. Kako ćete sve stići?

- Termini se, nažalost, preklapaju, ali videćemo. U svakom slučaju je bolje kad ima posla. Inače, i “Krypton” i “Whisky Cavallier” su vrlo ambiciozni projekti kuće Warner Bros.

Da li ste nekad poželeli da zadržite za sebe neki kostim?

- O, da. I žao mi je što uglavnom glumački kostimi završe uskladišteni u kutijama u magacinima, jer po pravilu njih treba čuvati do premijere filma, u slučaju da su potrebna neka dosnimavanja. Žalim što nisam tražila od producenata da zadržim jedan od kostima pravljenih za lik Semire za “Underworld 5: Blood Wars”. Reč je o vrsti kućne haljine od kože koju smo laserski sekli i koja izgleda poput paukove mreže. Glumica je ispod njega naga, vide se telo i koža, ali je sve što je bilo potrebno pokriti, pokriveno. To mi je jedan od najdražih kostima koje sam dosad uradila. I žao mi je što se, kako to nažalost često biva, u filmu gotovo ne vidi.

S kojom holivudskom zvezdom ste na ti, a s kim biste zauvek ostali na vi?

- U engleskom jeziku je to zgodno rešeno, mada se ne sećam da sam imala potrebu da s nekim od njih budem na distanci. Sigurno da sam želela da to zvuči kao vi kad sam se obraćala Entoniju Hopkinsu ili Vanesi Redgrejv. Ona je veliki umetnik i zaista posebna žena. Eto, ja, koja ne čuvam fotografije sa snimanja, niti nagrade, jer trčim s posla na posao pa nemam vremena za dokumentaciju, uramila sam pismo koje sam dobila od nje, u kom mi se zahvaljuje za saradnju na “Koriolanu”, ono za mene predstavlja veliku dragocenost. Čuvam i pisma i poruke zahvalnosti od Džesike Čestejn, Pirsa Brosnana i mnogih drugih glumaca sa kojima sam radila. To su lepe uspomene.

S kime od njih se družite?

- Ne bih to nazvala druženjem, više održavanjem kontakta i nekom vrstom prijateljstva i radosti ako se desi da nam se putevi u poslu ponovo ukrste. Svakako je za mene poseban odnos sa Pirsom Brosnanom, Rejfom Fajnsom, Čarlijem Hanamom.

Zaređali ste sa muškim imenima, da li vam se neko od njih udvarao?

- I da jeste, naravno da o tome ne bih govorila. Suviše poštujem te ljude, kao i privilegiju da sa njima radim i sarađujem. Znam da je vašim čitateljkama to zanimljivo, ali nikako ne bih delila takve detalje. Meni je neprijatno i da čitam tuđe ljubavne ispovesti po novinama, a kamoli da govorim o svom privatnom životu. Ne znam kako to da vam objasnim. Da sam želela da budem takva vrsta javne ličnosti, verovatno bih se bavila drugim poslom ili gradila karijeru na drugačiji način.