Kad je dobio poziv da postane promoter Beogradskog polumaratona, popularnom glumcu iz korena se promenio život, postao je veliki zaljubljenik u trčanje i očuvanje prirode zbog čega nosi sportsku opremu izrađenu od recikliranih materijala
Погледајте ову објаву у апликацији Instagram
Kad su ga prošle godine organizatori Beogradskog maratona pozvali da bude promoter prvog Beogradskog polumaratona, glumac Bojan Perić (32) nije slutio da će mu taj poziv promeniti život iz korena.
- Nisam želeo da samo pričam o trčanju i promovišem ga, a da sam ne trčim. Hteo sam da učestvujem na polumaratonu, a kad me je direktor Beogradskog maratona Dejan Nikolić pitao jesam li spreman za toliki napor, jer dužina polumaratona iznosi gotovo 22 kilometra, iskreno sam odgovorio da nisam, mada sam godinama igrao košarku i imam solidnu kondiciju - kaže Bojan. - Sve se to događalo sedam dana uoči trke. Odlučio sam da ipak probam. Rekao sam sebi, ako ne istrčim polumaraton, valjda ću završiti trku zadovoljstva od deset kilometara, a ako baš ne budem mogao sve vreme da trčim, hodaću do cilja.
Bojan Perić: Provod je zagarantovan kad ti društvo pravi Lepa Brena (foto)
U danima neposredno pre održavanja polumaratona imao je mnoštvo obaveza, predstava i snimanja, pa nije uspeo da se pripremi za trku. Ipak, to ga nije sprečilo da se pojavi na startu.
- Bilo je to jedno od najboljih iskustava u mom životu, pred početak sam rekao sebi da računam na svežinu i adrenalinsko uzbuđenje umesto na fizičku spremnost. U dva maha sam pomislio da moram da stanem, ali su me dvoje ljudi fantastično motivisali. Prvo jedan gospodin u godinama. Kad sam video njega, zapitao sam se zbog čega ja ne mogu da izdržim. Drugi put sam hteo da odustanem na uzbrdici, ali sam tada ispred sebe ugledao devojku s krilima na leđima, koja me je hrabrila i vikala da moram da istrajem. Nekako sam se sabrao i nastavio, i uspeo da završim trku zadovoljstva od deset kilometara. Posle sam se osećao baš dobro.
MISLI LUTAJU
Nakon tog pozitivnog iskustva shvatio je koliko zadovoljstva pruža trčanje.
- U početku sam trčao nekoliko krugova po Tašmajdanu, dok ne osetim prve znake umora. Sport je oduvek deo mog života, bavio sam se plivanjem, košarkom i navikao sam da slušam šta mi telo signalizira, ali ovo je sasvim novo iskustvo, nov način komunikacije sa sopstvenim organizmom. Sada trčim bar tri puta nedeljno, odnosno kad god osetim potrebu, a nedavno mi je ova rekreacija bukvalno spasla glavu. Održavala me je u mentalnoj ravnoteži u Sarajevu, gde sam nekoliko nedelja snimao seriju “Konak kod Hilmije”. Bio sam u gradu koji nije moj, u kom ne poznajem ljude, osim kolega sa seta.
Погледајте ову објаву у апликацији Instagram
Umesto da slobodno vreme provodi pred televizorom ili igrajući video-igrice, Bojan je odlučio da trči, od Ilidže, gde je bio smešten, do centra grada.
Bojan Perić zaljubljen do ušiju: Tri godine ona je centar njegovog sveta (foto)
- Ta relacija je duga oko devet kilometara. Prvo sam trčao do grada i u hotel se vraćao tramvajem, međutim, uvideo sam da je bolje da idem prevozom do centra, pa da trčim nazad. Čim sam prvi put istrčao tu deonicu, shvatio sam da mi to neverovatno prija, i fizički i mentalno. Nisu mi smetali ni sneg ni kiša, to je bio deo moje dnevne rutine. Posle bih se osećao potpuno preporođen, istuširao bih se, zaspao kao beba i sutradan bio potpuno spreman za snimanje. Nikad se, čini mi se, nisam osećao bolje ni spremnije. Dok trčim, pustim da mi misli lutaju, a pošto sam u prirodi ili na ulici, mogu da posmatram okolinu, ali moram i da vodim računa da stanem na semaforu ili da me ne udari neki auto kad sam na kolovozu. Ima interakcije, ali me ona ne opterećuje previše, jer najčešće slušam muziku s telefona. Plivanje sam prestao da treniram kad mi je postalo jasno da ću poludeti. Bio sam sam u bazenu, oko mene samo voda, pločice i bela linija na stazi. Sve vreme sam pričao sam sa sobom. Trčanje je ipak mnogo drugačije i dinamičnije.
Погледајте ову објаву у апликацији Instagram
Za razliku od svog mnogo slavnijeg kolege, oskarovca Dastina Hofmana, koji je u filmu “Maratonac” trčao njujorškim ulicama, Bojan to čini uglavnom u prirodi, u Tašmajdanskom parku, često ode i do Košutnjaka ili na Adu Ciganliju.
Bojan Perić: Kako mi je “Vojna akademija” otvorila sva vrata
- Trčanje je zarazna aktivnost, veoma lako se zavoli. Jeste na momente teško, međutim, došao sam u fazu da stanem kad mi je previše teško. Bude dana kad nisam raspoložen, a pošto trčim iz ljubavi, kao rekreativac, radim to isključivo onda kad mi prija. Prošle godine sam obećao sebi da ću jednom završiti polumaraton, a onda i maraton. Imam posebno poštovanje prema dvema grupama ljudi, u prvoj su oni koji napišu knjigu, u drugoj osobe koje istrče maraton. Nemam ideju o čemu bih mogao da napišem knjigu, a polumaraton i maraton ću jednom sigurno istrčati. Biće to još jedan razlog da odem negde, pošto obožavam putovanja. Spojio bih lepo i korisno, otputovao na neko lepo mesto i trčao.
Погледајте ову објаву у апликацији Instagram
Zahvaljujući čestim odlascima u prirodu glumac, kog šira publika zna kao kadeta Danijela Stošića iz “Vojne akademije”, počeo je više da brine o ekologiji. Zbog toga nosi patike i majice od recikliranih materijala, izvađenih iz okeana.
Bojan Perić: Rizična potraga za savršenom fotografijom (foto)
- Želim da i na taj način sačuvam prirodu - tvrdi Bojan.
