Anica Dobra: Ne poistovećujem se sa likovima koje tumačim


I pre nego je pročitala tekst njegove nove drame glumica je prihvatila poziv Dušana Kovačevića da posle dvadeset pet godina ponovo stane na scenu Zvezdara teatra uverena kako je piščeva biografija dovoljna garancija da je reč o projektu koji se ne propušta

Posle dve i po decenije Anica Dobra (53) se vratila u Zvezdara teatar, na scenu na kojoj je pozorišno prohodala i na kojoj je ostvarila nekoliko antologijskih rola. Na mesto uspeha došla je zbog nove drame Dušana Kovačevića “Hipnoza jedne ljubavi”.

hipnoza-jedne-ljubavi-zvezdara_teatar-3

– Prošlo je mnogo vremena i svi smo drugačiji. Zvezdara teatar je drugačiji, država nam je drugačija, okolnosti, ja sam drugačija. Na sve to gledam kao na prednost. Ta promena vam pruža slobodu da uđete u proces koji vam daje krila i dozvoljava da budete kreativni – kaže Anica, omiljeno lice filmske i pozorišne publike.

Nije bila u dilemi kad je dobila poziv Dušana Kovačevića da se vrati na Zvezdaru. Prihvatila je izazov pre nego što je pročitala tekst. Piščev autoritet bio je dovoljna garancija da je reč o projektu koji se ne propušta.

– Kad vas nazove pisac i reditelj kao što je Dušan Kovačević, to ne možete da odbijete. On je korifej naše profesije i zato sam pristala da glumim u predstavi i pre nego što sam pročitala scenario. To mnogo govori o Dušku, ali i o meni. Njegov poziv je velika privilegija i dovoljan razlog da se ne sumnja u komad koji ćete igrati.

ANATOMIJA NAŠE PROPASTI

Dobra u predstavi “Hipnoza jedne ljubavi” igra Soju, učiteljicu u školi “Nikola Tesla” koja ima samo pet učenika regrutovanih u devet planinskih sela.

– Trudim se da se ne poistovećujem ni sa jednim likom koji tumačim, kao ni sa ostalim junacima komada, jer volim da imam otklon. Inače bih mogla da glumim samo u onim stvarima koje su meni bliske.

Ipak, publika je volela da je poistovećuje s ulogama koje je igrala, pa je tako u njoj prepoznala buntovnicu Lunu iz filma “Crni bombarder”, Malu koja je zaludela Dragana Bjelogrlića u istoimenoj predstavi Darka Bajića, pa Barbaru iz omnibusa “Kako je propao rokenrol”. Da i kritika voli njena glumačka ostvarenja, pokazuju brojna priznanja koja je zaslužila: Sterijina i Nagrada grada Beograda, Zoranov brk, Zlatni ćuran, Zlatna arena, Carica Teodora. I Kovačevićev tekst joj je “legao kao rukavica”, naglasila je, ali je proces rada na “Hipnozi jedne ljubavi” bio isti kao i svaki drugi.

– Stalno se dešava da pre nego što zaigrate u nekom komadu radite neki drugi. To je uvek tako. A ono što trenutno spremate za vas je najbitnije, to vam je sve i predstavlja za vas čitav svet. Verujem da svaki glumac ima razna pitanja kad ulazi u nešto novo, da je pun zebnje, strahova da li će nešto moći. Ta pitanja su verovatno uvek ista, za svaki projekat, a mislim da je osnovna čovekova karakteristika da sumnja u sebe bez obzira na to šta neko drugi kaže ili misli. To je kreativno, dobro, i smatram da vam upravo ta nesigurnost daje slobodu, mogućnost da isprobate sve. U pripremnoj fazi rada je sve dozvoljeno, ne postoji blam, svako pitanje je pametno, svako vodi napred. Taj proces koji prethodi premijeri je najbitniji za glumca jer ga gura dalje, a važan je i za sledeći projekat – konstatuje Anica.

Autor: Gloria magazin/Jelena Milinčić
Foto: Gloria magazin/Dalibor Danilović, Guliver/Getty images, Promo
Podelite sa prijateljima:
Tagovi