Alen Smailagić: Milioner iz blata


Sa osamnaest godina košarkaš Alen Smailagić prevalio je put od rodnog Koteža do NBA lige, gde je već proglašen čudom od deteta

 

Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Alen Smailagic (@smajli_9) дана

On je ostvario američki san. Alen Smailagić (19) je iz beogradskog naselja Kotež, gde je igrao za nižerazredni klub Beko, koji se takmiči u trećoj srpskoj diviziji, došao do NBA lige. Ovog leta je potpisao četvorogodišnji ugovor sa Golden Stejtom, a pre toga je proveo sezonu u Sant Kruz voriorsima, filijali Golden Stejta.

Ovaj izuzetno vaspitan i odmeren mladić potpuno je svestan svog meteorskog uspeha, ali čvrsto stoji na zemlji sa svojih 209 santimetara visine. Potiče iz radničke porodice, majka je domaćica, otac građevinac, ima dve godine mlađu sestru. Dve nedelje odmora iskoristio je da dođe u rodni kraj i da na nekoliko dana skokne do mora, ali je potpuno fokusiran na početak nove sezone. Razgovaramo na košarškom terenu na kom su stari, dotrajali koševi sa pocepanim mrežicamač. Tu je Alen počeo.

 

Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Alen Smailagic (@smajli_9) дана

Odrastao sam u Kotežu i ovaj teren je nešto najlepše što smo imali. Išao sam u školu preko puta. Od sedme godine igram košarku. Sreo sam trenera baš ovde kod ovog kafića, kod brze hrane, i ponudio mi je da tri meseca treniram besplatno. To sam prihvatio – priča Alen. – I posle svakog treninga išao sam na basket sa drugarima. Znali smo da ostanemo i do tri-četiri ujutru da pikamo loptu. Celu noć bismo proveli na terenu. Jednom je čak došao policajac i mom tati, koji je bio tu sa nama, rekao: “Ala si ti uporan otac”, na šta mu je on odgovorio: “Nisam ja, nego oni što igraju.” Uvek bi nečiji otac bio sa nama, legao bi na klupu, često i spavao dok igramo, da za svaki slučaj bude pored nas. Ovaj kraj nije baš bezbedan noću. Na samom ulazu u Kotež su grafiti koji upozoravaju na to gde dolazite. Ipak, ovde se najviše cene sportisti. Svaki mangup ili jači lik ne dozvoljava da bilo ko dira sportiste jer su najjači likovi iz kraja bili sportisti i znaju ko je ko. Umeli su i oni da dođu na teren noću dok igramo i kažu onom tati koji nas čuva: “Idi kući spavaj, mi ćemo da pazimo na njih.”

PAGE    1   /   2   /   3
Autor: Aleksandar Đuričić
Foto: Gloria magazin/ Dalibor Danilović
Podelite sa prijateljima:
Tagovi