Aja Jung: Kada niste lenji i ne kukate, dešavaju se lepe stvari


Umetnička direktorka Beogradskog festivala igre Aja Jung objašnjava kako je zahvaljujući naklonosti Mihaila Barišnjikova i Santijaga Kalatrave uspela da obezbedi gostovanje New York City Balleta na predstojećem, 17. po redu izdanju festivala

Predstojeći, 17. Beogradski festival igre, koji će se pod imenom “Čista senzacija” održati od 21. marta do 12. aprila 2020. na više lokacija, donosi nekoliko velikih novina, otkriva njegova umetnička direktorka Aja Jung (46). Osim što će se New York City Ballet, najznačajnija američka baletska trupa, prvi put predstaviti u našoj zemlji, Beogradski festival igre je organizovao i njegovo gostovanje u Budimpešti i Tel Avivu.

– Posle Baleta pariske Opere, Baleta Monte Karla i Baleta milanske Skale, koje smo uspeli da predstavimo u Beogradu, ostao je još jedan izazov, sa druge strane Atlantika, New York City Ballet. Nije tajna da sam osam godina pokušavala da ih ubedim da dođu u Beograd, kao ni da su mi u pregovorima pomagali baletski umetnik Mihail Barišnjikov, arhitekta Santijago Kalatrava, koji je nekoliko puta potpisao scenografiju za ovu čuveni trupu, i koreograf Jirži Kilijan. Tek kada smo Beogradu i Novom Sadu dodali Budimpeštu i Tel Aviv, došli smo do dobitne formule koja će omogućiti da čuvene igrače, prvake i soliste trupe čije su sezone u Metropoliten operi unapred rasprodate, i mi vidimo u legendarnim postavkama Džordža Balanšina, Džeroma Robinsa i Kristofera Vildona. Biće to u martu 2020. godine.

Američki umetnički i modni fotograf Rob Vudkoks pripremio je za predstojeći Beogradski festival igre nekoliko zanimljivih umetničkih radova i foto-instalacija koji će tokom narednih meseci najavljivati program Festivala. Kako je došlo do saradnje s njim?

– Fotografija je najbolji način da se zaustavi trenutak. Obožavam fotografiju koja ume da prekine i sačuva igru, kreirajući dokument koji je snažniji od svakog drugog zapisa. U stalnom dodiru sa igrom i večitoj potrazi za najboljim materijalom o njoj, naišla sam slučajno na radove Roba Vudkoksa. To su zapravo foto-instalacije sa igračima iz različitih njujorških trupa. Pisala sam mu, ne sluteći da je u pitanju traženi američki modni fotograf koji je potpisao na desetine naslovnih stranica i editorijala za najpoznatije svetske magazine. Od juna smo u kontaktu i pregovorima. Rezultat je jedna izložba u beogradskom Narodnom muzeju, koju otvaramo 7. novembra, kao i kampanja koja će u Srbiji i inostranstvu najavljivati 17. izdanje Beogradskog festivala igre. Naš grad će postati jedna od 26 metropola u kojima je Vudkoks izlagao, a činjenica da će umetnik provesti nekoliko dana u Beogradu obećava. Verujem da ćemo ovo poznanstvo i saradnju uspeti da učinimo još zanimljivijim.

Šta biste posebno izdvojili iz programa 17. Beogradskog festivala igre?

– Kao najsmeliju predstavu narednog festivala izdvojila bih fantastičnu “Furiju” brazilske umetnice Lije Rodrigeš. Gledala sam je ovog proleća u Berlinu. Na prvi pogled komad mi je bio težak, međutim, snaga i neverovatna estetika koreografskog rukopisa učinile su da publika zanemi, zaplače, a zatim najjačim aplauzom pokuša da zadrži umetnike zauvek na sceni. I to kakve umetnike! Igrače koje je Rodrigešova pažljivo, poput bisera birala i uspela da izvuče iz crnih brazilskih favela. Odavno nisam gledala predstavu takvog intenziteta i zahvalna sam Jakopu Godaniju koji mi je otkrio ovu umetnicu. Italijanski magazin Danza e Danza nedavno je najavio naš naredni festival, sa posebnim osvrtom na “Furiju”.

Iako je do starta 17. izdanja festivala igre ostalo još pet meseci, čini se da je sve spremno za njegov početak?

– Odgovornost je i privilegija biti danas na čelu jednog svetskog, a beogradskog Festivala igre koji najavljuje svoju sedamnaestu ediciju. Zadovoljstvo je voditi baletsku školu i Nacionalnu fondaciju za igru, koja ove godine slavi deceniju rada. Kada uložite godine u svoju profesiju, i kada niste lenji i ne kukate, dešavaju se lepe stvari. I divno je ako ste otvoreni, radoznali i hrabri za nove izazove. Svakako, božji je dar biti roditelj. To je ipak životna uloga.

Vaša starija kćerka Dora ima dvadeset dve godine i studira film. Šta ona trenutno radi, a čime je okupirana mlađa, jedanaestogodišnja kćerka Zoi?

– Dora je nedavno napravila svoj prvi polučasovni dokumentarac o Beogradskoj filharmoniji. Stručnjaci kažu da se radi o dobrom filmu. Kao mama mogu samo da budem ponosna, i pomalo ljubomorna na Ivana Tasovca čije svako televizijsko ili filmsko izlaganje postane mali performans. Zoi je buntovnica neverovatne energije koju pokušavamo da obuzdamo pohađanjem tri škole: osnovne, muzičke i baletske. Njen gust raspored podrazumeva i brigu o dva psa i tri mačke.

Autor: Mirjana Tasovac
Foto: Dalibor Danilovic/Jakov Simović
Podelite sa prijateljima:
Tagovi