Zaustavimo nasilje nad ženama: Vera Simić: Gašenje požara

[small_title title="ZAUSTAVIMO NASILJE NAD ŽENAMA"]

Advokatica, koja u okviru udruženja ‘Oaza sigurnosti’ besplatno zastupa žrtve porodičnog nasilja, ističe da je najvažnije ženi staviti do znanja da niko ne sumnja u istinitost njene priče i da je treba upoznati sa njenim pravima

Humanitarna nevladina organizacija “Oaza sigurnosti” pruža besplatne advokatske usluge žrtvama nasilja u porodici. Osnovana je početkom 2008. u Kragujevcu, iako je ideja da se bez novčane nadoknade pomogne onima koji su preživeli zlostavljanje rođena pet godina ranije. Od početka postojanja organizacija se aktivno uključila u borbu protiv porodičnog nasilja nad ženama i decom, a posvećena je i unapređenju položaja žena. U okviru “Oaze sigurnosti” radi i naša sagovornica, advokatica Vera Simić (60), koja nam je ispričala sa čim se sve susreću ona i njene kolege.
- Naša organizacija zalaže se za stvaranje uslova za razvoj građanskog društva ravnopravnih i demokratski opredeljenih ljudi, koje će biti tolerantno prema svim različitostima, kao i za jačanje veza i partnerstava institucija i nevladinog sektora, razvoj lokalnih inicijativa, poboljšanje životnog standarda i demokratizaciju odnosa u porodici. “Oaza sigurnosti” predstavlja moju oazu, u kojoj radim i dajem sve od sebe kako bih pomogla onima kojima je pomoć potrebna.

Da li i dalje pružate besplatnu pravnu pomoć svim žrtvama nasilja?
- “Oaza sigurnosti” pruža besplatnu pravnu pomoć žrtvama nasilja koje koriste usluge Prihvatilišta za žrtve porodičnog nasilja, nezaposlenim ženama i onim koje primaju socijalnu pomoć. Pod pružanjem pravne pomoći podrazumevaju se pravni saveti i inicijalni akti, odnosno njihovo sastavljanje. Tu su i zastupanja žrtava u postupcima radi određivanja mera zaštite od nasilja u porodici, u procesima razvoda braka i utvrđivanja roditeljskog prava, kao i zastupanje oštećene u krivičnom postupku. Potpisali smo i Protokol o međusektorskoj saradnji i time prihvatili obavezu da besplatno pružamo pravnu pomoć i žrtvama porodičnog nasilja koje se nalaze u Sigurnoj kući u Kragujevcu, kao i nezaposlenima i primaocima materijalno-socijalne pomoći koje nam upućuje Centar za socijalni rad. Tako da se broj onih koji traže našu pomoć nije smanjio, već se i povećao.

Kako zadobiti poverenje žena koje su godinama trpele nasilje?

- Moje koleginice u “Oazi sigurnosti” prošle su obuku i edukovane su za rad sa osobama koje su pretrpele ili trpe nasilje, tako da nije teško zadobiti njihovo poverenje. Žene koje nam se obraćaju očekuju da ih saslušamo, razumemo i verujemo im. Da nijednog momenta na posumnjamo u istinitost njihove priče.

Da li se tokom vaše karijere desilo da se neki slučaj “zataška”, da se predmet izgubi ili da neko sa strane izvrši pritisak kako na žrtvu, tako i na vas?
- Nikada nismo imali pritisak od strane drugih institucija ili nekih “viđenijih” ljudi u gradu. Sve institucije, uključujući lokalnu samoupravu i “Oazu sigurnosti”, imaju nultu toleranciju prema nasilju i jasno su opredeljene da zajedno rade na eliminisanju ove pojave. Pošto živimo u relativno maloj sredini, često se dešavalo da lično poznajemo nekog od učesnika, bilo da je to žrtva ili počinilac nasilja. Događalo se i da se rodbina raspituje pokušavajući da minimalizuje nasilje.

Trpe li samo žene koje nisu finansijski obezbeđene i zavise od muža ili nema pravila?
- Nasilje nad ženama je prisutno u svim društvima, državama, sredinama i socijalnim slojevima. Nama se češće obraćaju žrtve slabijeg imovinskog stanja.

Kako se izboriti sa osudom okoline, komentarima poput “ona je kriva”?

- Naše društvo pokazuje visok stepen tolerancije prema nasilju i opterećeno je stereotipima kada su u pitanju žene. Ovo što mi radimo je “gašenje požara”. Potrebno je raditi na promeni svesti o rodnim ulogama, a to se uči u procesima socijalizacije i odrastanja. Samim tim, neophodno je više raditi sa mladima i to od najranijeg uzrasta.

Koja su prava žrtve?
- Žrtva ima pravo da bude zaštićena i da tu zaštitu traži od državnih organa. Postojanje nasilja može prijaviti policiji, centru za socijalni rad, zdravstvenoj ustanovi ili pravosudnim organima. Nadležnosti i ovlašćenja ovih inistucija i organa jasno su definisani zakonom i važno je da u procesu zaštite oni međusobno sarađuju. Policija izlazi na lice mesta, prikuplja potrebne informacije i zbrinjava žrtvu. Centar za socijalni rad takođe preduzima određene radnje u procesu zbrinjavanja. Žrtve nasilja u porodici imaju pravo i na smeštaj u prihvatilištu, kao i na besplatnu pravnu pomoć, koju u tim situacijama pružaju advokati iz “Oaze sigurnosti”. Pored toga, žrtve nasilja u Kragujevcu imaju i pravo na jednokratnu novčanu pomoć.

Šta činiti kada nadležne institucije ne reaguju?
- Zakonima su definisana ovlašćenja i nadležnosti u slučajevima prijave nasilja. Ukoliko je žrtva nezadovoljna postupanjem institucija, postoji mogućnost obraćanja organu zaduženom za nadzor i kontrolu rada tih institucija.

A šta kada policija ne zbrine osobu koja trpi nasilje, već uzme iskaz od obe strane i ostavi žrtvu sa nasilnikom?

- Policija je dužna da postupa u skladu sa Protokolom o postupanju policijskih službenika u situacijama nasilja. Pre izlaska na teren policajac mora da pribavi sve informacije o počiniocu nasilja kojim njegova služba raspolaže, sagleda sve faktore rizika i u skladu sa procenom rizika po bezbednost žrtve planira aktivnosti i preduzima određene radnje. Prvi zadatak policije je da obezbedi bezbednost žrtve. Dešava se da policajci na terenu pokušavaju da pomire supružnike, njemu “održe” lekciju, a nju posavetuju da ga ne izaziva, i da ih tako ostave zajedno. U svakom slučaju, žrtva bi trebalo da insistira da bude saslušana bez prisustva nasilnika i da traži od policije da je odvede na bezbedno mesto. Međutim, žene ne znaju svoja prava i često prihvate savet policajca “da se smire i da ne rasturaju porodicu”.

Kako postupiti kada zdravstvene ustanove ne izdaju uverenje o povredama žrtve i ne vode evidenciju, a znaju o čemu se radi?
- Zdravstveni radnici su dužni da postupaju u skladu sa svojim Protokolom iz 2009. godine. U njemu je precizno navedeno da u slučaju prijave nasilja ili sumnji da ono postoji oni treba pažljivo da razgovaraju sa žrtvom i u izveštaju opišu povrede. Postoji i poseban obrazac koji je izabrani lekar dužan da popuni. Ukoliko je žrtva primljena u službi Hitne pomoći, njeni zaposleni odmah obaveštavaju policiju.

Kako se izboriti za svoja prava u manjim sredinama, gde svako svakoga zna i svako koristi svoja poznanstva kako bi “ispeglao” situaciju?
- Veoma teško. U tim sredinama čak ni institucije nisu spremne da postupaju onako kako je propisano zakonima i posebnim protokolima.

Tekst je originalno objavljen u štampanom izdanju magazina “Gloria” u broju 638.