Veran Matić: Budućnost iz ženskog ugla


[small_title title=”ZAUSTAVIMO NASILJE NAD ŽENAMA”]

Predsednik Upravnog odbora Fonda B92 smatra da uloga muškarca mora da se menja i kaže da je neophodno eliminisati negativne stereotipe i pružiti ženama jednake šanse, a akcenat staviti na njihovo ekonomsko osnaživanje

Ekonomsko osnaživanje žena koje trpe ili su preživele porodično nasilje glavni je zadatak države i svih ustanova i organizacija koje pomažu žrtvama zlostavljanja da nastave sa životom. Jer, nezaposlenost, pa samim tim i siromaštvo među glavnim su razlozima zbog kojih žrtve ostaju sa nasilnicima. Uvođenje projekta “Onasnaživanje” u sigurne kuće veliki je korak ka osamostaljivanju žena koje u njima borave. Nosilac projekta, koji ulazi u završnu fazu (pokrenut je 2013. a traje do novembra 2015), jeste Fond B92, koji je gotovo od početka svog delovanja uključen u kampanju protiv nasilja nad ženama. U okviru stalnog angažovanja Fonda izgrađene su i mnoge sigurne kuće širom zemlje, između ostalih i ona u Somboru, u kojoj je projekat “Onasnaživanje” i zaživeo. Konkretno, štićenice se uključuju na kurseve na kojima stiču znanje i samopouzdanje za suočavanje sa egzistencijalnim problemima.
Predsednik Upravnog odbora Fonda B92 Veran Matić na samom početku razgovora za naš magazin ističe značaj tog projekta.
– Veoma je važno da se pored pravne, psihološke i socijalne pomoći, koje već dobijaju u sigurnim kućama i pri centrima za socijalni rad, korisnicama sigurnih kuća i drugim ženama koje su u riziku od nasilja pruži i ova vrsta podrške. Pre svega kako bi ponovo u potpunosti ovladale svojim životom, stvorile uslove za normalan život sebi i svojoj deci, bez ekonomskog ucenjivanja od strane nasilnika, i kako bi definitivno izašle iz kruga nasilja.

Kako ste zadovoljni postignutim?
– Prezadovoljni smo, pre svega jer su “UN Trust Fund” i “UN Women” ukazali poverenje Fondu B92 i dodelili nam sredstva za realizaciju projekta. Dakle, među hiljadama inicijativa “Onasnaživanje” je prepoznato kao model koji se može replicirati bilo gde u svetu i koji može da pomogne ponovnoj izgradnji života žena koje su preživele nasilje. Zadovoljni smo i kako napreduje implementacija projekta, uprkos sitnim preprekama koje se ogledaju u nepostojećim zakonskim rešenjima, na primer za socijalna preduzeća, te birokratskim zavrzlamama. Ključna stvar je način na koji ljudi koji se prvi put susreću sa projektom reaguju na njega – svi odreda su oduševljeni i nude pomoć u vremenu, energiji, znanju, iskustvu, kontaktima… Jedna od žena koja je pohađala treninge u okviru “Onasnaživanja” posvedočila je da sad, kad ima određeno znanje, zanat, samopouzdanje, može samo da ispruži prst i kaže dojučerašnjem nasilniku: “Ja sad mogu sama i otići ću digneš li još jednom ruku na mene.”

Čija vam je još pomoć dragocena na putu ekonomskog osnaživanja žena žrtava nasilja?
– Najpre Centra za socijalni rad iz Sombora. Posvećenost njegovog i tima somborske Sigurne kuće borbi protiv nasilja nad ženama – uspostavljanje efikasnog sistema saradnje svih državnih organa: policije, tužilaštva, zdravstvenog i centra za socijalni rad, kao i iskustvo rada sa ženama koje su preživele nasilje – dragocena je u realizaciji ovog projekta. Naravno, tu su i dugogodišnji saradnici Fonda B92, kao i drugi partner na projektu – “Smart kolektiv” sa svojim ekspertima, koji su pomogli da se somborskim ženama prenesu znanja neophodna da se upuste u osnivanje sopstvenih biznisa ili samostalno traženje posla na tržištu rada. Uključeni su i brojni nezavisni stručnjaci iz privatnog i državnog sektora, koji su učestvovali u treninzima žena za biznis plan, za organsku i plasteničku proizvodnju, pružali savete kako da organizujemo rad socijalnog preduzeća i tako dalje. Pomaže i Pokrajinska vlada, čiji je Sekretarijat za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova projektu pružio podršku još pre početka realizacije, kao i republička vlada kroz angažman potpredsednice Vlade Zorane Mihajlović u svojstvu predsednice Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost. Nadamo se širenju projekta i na druge sigurne kuće i njegovoj ugradnji u sistemska rešenja u borbi protiv nasilja nad ženama.

Šta je i kako funkcioniše socijalno preduzeće “Dobra bašta”?
– Ono je formirano u aprilu ove godine, ali kao udruženje, zato što još nije usvojen Zakon o socijalnim preduzećima. Ova forma učinila se najpodesnijom u trenutnoj situaciji, jer dozvoljava i bavljenje socijalnim biznisom, koji sav ostvareni profit od proizvodnje organskog povrća u plastenicima vraća u funkcionisanje organizacije i ostvarivanje zadatih ciljeva. A oni su unapređenje obrazovanja, ekonomskog osnaživanja i osamostaljivanja žena, umrežavanje njihovih malih biznisa, zajedničko predstavljanje na tržištu, povezivanje sa sličnim inicijativama iz regiona, Evrope i sveta. Pored Fonda B92, “Dobra bašta” ima još dva osnivača iz lokalnog okruženja – Udruženje žena “Udahni život” iz Stanišića i Udruženje građana “Somborska inicijativa” iz Sombora, koji imaju svoje predstavnike u Upravnom odboru organizacije. Trenutno “Dobru baštu” vode dve vrlo posvećene mlade žene, Tatjana Vuković u ulozi izvršne direktorke i Dalida Macura koja je koordinatorka plasteničke proizvodnje. Njih dve, uz pomoć koordinatorke projekta Fonda B92 Olivere Ranđić i konsultantkinje za biznis Aleksandre Vladisavljević, kao i kompletnog osoblja Sigurne kuće u Somboru, ogromnim naporima nastoje da podignu “Dobru baštu” do nivoa samoodrživosti.

Vaš fond je pomogao izgradnju mnogih sigurnih kuća. Šta će još učiniti u cilju smanjenja broja žrtava nasilja nad ženama?
– Fond B92 već godinama zagovara poboljšanje pravnih rešenja koja bi trebalo da učine mnogo efikasnijim već pristojan zakonski okvir. Zbog toga bi nas ohrabrilo kada bi se u što kraćem vremenskom periodu pronašla zakonska rešenja i implementirala praksa da policija na licu mesta udalji iz prebivališta nasilnika. To jest, da se ukine praksa koju imamo – da se uglavnom žrtve sklanjaju. Imamo redovne kampanje senzibilisanja javnosti, od kojih su neke izvedene u saradnji sa Kancelarijom Ujednijenih nacija za razvoj u Srbiji. Upravo UNDP je kroz svoje programe i projekte napravio značajne pomake u oblasti borbe protiv nasilja nad ženama.

Koji su to programi?
– Jedna od najuspešnijih kampanja Fonda B92 je “Jedna fotografija dnevno u najgoroj godini mog života”, koja se može pogledati na adresi. Spot rađen u saradnji sa agencijom “Saatchi&Saatchi Srbija” videlo je 47 miliona ljudi u svetu, a o njemu su pisali vodeći svetski mediji. Ovih dana je austrijska policija počela da koristi taj spot, adaptiran na nemački jezik, za senzibilisanje austrijske javnosti.

Koliko muškarci zapravo pomažu ženama u emancipaciji?
– Naše društvo je dominantno mačo i rekao bih da nema velike muške podrške. Tu ne govorim o individualnim slučajevima, već o sistemskom sindromu. Na ženu se uglavnom gleda kao na manje vrednu, naročito u sistemu odlučivanja, u vrhovima kompanija, na mestima donošenja odluka. Voren Bafet, jedan od najuspešnijih poslovnih ljudi, rekao je da je njegova sreća što se u biznisu takmiči samo protiv pola sveta, jer žene nisu na adekvatan način zastupljene u preduzetničkim vrhovima. Mislim da bi uloga muškaraca morala da se menja. Trebalo bi da se eliminišu negativni stereotipi i da svaka žena dobije iste šanse kao svaki muškarac. Naravno, važno je i da žene upornije i snažnije zastupaju svoja prava, nameću svoje talente, da se ne povlače u kalupe koji su im namenjeni kroz diskriminaciju, tradicionalizam i slično.

Šta vi lično činite u korist rodne ravnopravnosti?
– U medijskoj kući B92 sam od samog osnivanja i uvek je njenom u vrhu bilo više žena nego muškaraca. U Fondu B92 na svim ovim pitanjima vezanim za sigurne kuće radim bez bilo kakve nadoknade. Veoma često komuniciram i sa žrtvama nasilja i njihovim porodicama. Imao sam priliku da mi poznati poslovni čovek prenese iskustvo iz svoje okoline. Naime, drugi poznati biznismen tukao je suprugu sve dok mu se nije suprotstavila rekavši da je nabavila moj broj telefona i da će me pozvati da se skloni u sigurnu kuću, kao i da će javno progovoriti o njegovom nasilništvu. Posle toga nasilje je prestalo. Lično delim Felinijevo mišljenje: “Sve priče su već ispričane. Budućnost priča je da budu ispričane iz ženskog ugla”.

Tekst je originalno objavljen u štampanom izdanju magazina “Gloria” u broju 638.