Ivana Popović Ilijin: Najlepša su nam jutra sa Sofijom

Prva tri meseca sa bebom glumica Pozorišta na Terazijama opisuje kao veoma intenzivan period u kom su sve emocije pojačane, i kaže da zajedno sa suprugom Vukašinom svakodnevno savladava nove roditeljske izazove

Roditeljstvo je verovatno najsmislenija i najlepša stvar u životu - rekla nam je glumica Ivana Popović (32) kad je bila u drugom stanju. Kćerka Sofija došla je na svet pre tri i po meseca i njoj i njenom suprugu Vukašinu Ilijinu, IT menadžeru, to i potvrdila. A kao najjači utisak vezan za majčinstvo Ivana navodi osećaj kako joj se u životu sve intenziviralo.
- Stvari više nisu obične. Sve se menja brzo i sve je jako emotivno, osećanja su pojačana. Sad sve opisujem sa prefiksom naj. Jeste to nešto najlepše, ali je i najstresnije. Nije lako biti roditelj, odnosno mama, ali nije lako ni bebama. Na to kroz šta one prolaze mogu samo da kažem - hvala bogu što nisu svesne šta im se dešava. Promene se odvijaju neverovatnom brzinom.

Ivana je i pre nego što je rodila kćerku bila jako emotivna, tako da ova, kako ih naziva, intenzivna osećanja, za nju nisu baš toliko nova.
- Razlika je samo u tome što ranije nisam toliko pokazivala osećanja, a sad ih je nemoguće sakriti. Ali, uvek sam bila slaba na mala, nežna bića. Svaki put kad bih na ulici videla psa, saginjala sam se da ga pomazim, pa možete zamisliti koliko sam raznežena otkad je tu naša majušna, slatka i krhka beba.

Dok nije stigla Sofija, bila je i velika spavalica, ali to se promenilo lako.

- Pitala sam se da li ću to moći, ali sve je došlo spontano. Ni ne stižem da razmišljam o tome da li mi se spava. Imam obaveze oko bebe koje moram da uradim, a telo se jednostavno prilagođava. Tek sad, posle tri meseca, počinjem da osećam umor, jer je prošao taj prvi udar adrenalina. Naravno da postoje situacije koje prouzrokuju i nervozu, ali čovek mora da skupi snagu pošto ima novi cilj.

Ivana i Vukašin su se dosta pripremali za dolazak kćerke, pa nisu bili uplašeni kad su je doneli kući iz porodilišta. Tačno su znali šta treba da rade i kako da se ponašaju.
- Želeli smo da kada Sofija i ja stignemo kući budemo sami. Stavili smo je na krevet i legli pored nje da je gledamo. Sačekali smo da se probudi pa sam je nahranila i povila. Tek posle prvog dolaska patronažne sestre počeli su mali stresovi. Pre svega kupanje bebe, jer nisam znala kako da je uhvatim, bila je tako krhka i meka. Obično očevi kupaju bebe, ali Vukašinu je bila povređena ruka i nije mogao da je drži. Patronažna sestra je rekla kako je to idealna prilika da se ja oprobam u tome. Kupala sam i je plakala jer se ona nekoliko puta zagrcnula, pa sam se zabrinula da je možda stiskam suviše jako. Sve vreme sam se plašila da mi ne ispadne. Posle toga je tu ulogu preuzeo tata, koji to radi lepo, sa mnogo manje straha.

Prvu ozbiljniju brigu glumici su donela različita shvatanja u vezi sa odgojem beba.
- Mišljenja stručnjaka su dijametralno suprotna. Na jednom mestu dobijete savet za koji vam na drugom kažu kako je apsolutno pogrešan. Na kraju se borim sama sa sobom čime da se vodim. Intuicija je definitivno važna i ne treba da bude zanemarena. Roditelji osećaju šta je najbolje za njihovu bebu, s tim što, naravno, mora da postoji i doza zdravog razuma.

Ivana ističe da je važan i balans, koji je prilično teško postići.

- Da bi se do njega došlo, nekad mora da se udari o zemlju. Na početku smo imali malih problema sa Sofijom, ali slične je prošla i moja mama sa mnom. Genetika je čudo. Sofija nije preterano zainteresovana za hranu, posebno otkad je postala svesna okruženja. Zato smo potražili pomoć stručnjaka i dobili razna objašnjenja, od onog da kćerku treba da dohranjujemo, do toga da je naša beba verovatno alergična na proteine iz kravljeg mleka, koje ja unosim, pa bi trebalo da prestanem da je dojim i pređem na veštačko mleko. Jako sam se potresla zbog toga, mnogo sam razmišljala i na kraju prelomila - izbacila sam iz svoje ishrane mleko i sve mlečne proizvode i nastavila da je dojim. Mislim da sam uradila pravu stvar, jer je ona stvarno srećna i zdrava devojčica. Malo je mršavija od drugih beba, ali se vidi da je zadovoljna. A kako sam, prema maminim rečima, ja bila identična, više ne brinem mnogo.

Na besplatnom kursu u “Školi roditeljstva” Nade Lazić u Dečjem kulturnom centru “Majdan” na Senjaku Ivana je dobila korisne savete u vezi sa dojenjem.
- Časovi se sad održavaju i u UK “Parobrod” na Dorćolu. To je lep i vrlo koristan način da se prekrati vreme u trudnoći. Kurs traje mesec dana, odlazi se tri puta nedeljno po dva sata. Klub mama dojilja je veoma važan. U njemu se priča o procesu dojenja, poteškoćama i strahovima, realnim i nerealnim. Dolaze i mame koje već doje i one dele svoja iskustva sa trudnicama. Nisam ni znala koliko je to osetljiva tema. O važnosti majčinog mleka trebalo bi da se govori mnogo više, a žene da se ohrabre da ne odustaju od dojenja kod prve poteškoće samo zato što nisu dovoljno informisane. Mene je ova škola ohrabrila, znala sam kad može doći do kriza, gde ne treba popustiti i odustati.

Za razliku od mnogih žena, Ivana porođaj pamti kao lepo iskustvo.
- Imala sam, izgleda, sreće što sam se porodila 1. maja, jer sam bila jedina na prijemnom odeljenju. Sve vreme sam se osećala kao da sam kod kuće. Lekar, babica i anesteziolog maksimalno su mi se posvetili. Svi su bili smireni i vrlo ljubazni. Vukašin je prisustvovao porođaju, što mi je takođe mnogo značilo. Nisam bila sama, razgovarali smo, smejali se. Naravno, zahvaljujući epiduralu nisam osećala bolove, pa pamtim samo lepe stvari. Vukašin kaže da mu je to najlepše iskustvo u životu, a ja sam bila srećna što smo zajedno mogli da se radujemo tom trenutku.

Iako je govorila da joj potpisivanje venčanog lista nije važno, početkom godine, u poodmakloj trudnoći, Ivana se udala za Vukašina. Na svog supruga neizmerno je ponosna, to koliko se daje u brizi oko bebe i nje čini je zadovoljnom ženom.

- Kad sam se porodila, uzeo je odmor, jer je želeo da prvih nekoliko nedelja bude uz mene i bebu. Zahvalna sam mu na tome. Pomoć mi je bila neophodna, posebno neposredno po izlasku iz bolnice. Zahvaljujući tome što je Vukašin bio kod kuće, mogla sam da se fokusiram samo na Sofiju, dok je on brinuo o svim ostalim “prinesi-odnesi” situacijama. Naravno, i o kupanju bebe. Sada ponovo radi, ali čim dođe s posla, preuzima obaveze na sebe. Mnogo nam pomažu i bake i deke, svi su angažovani po potrebi, na njihovu i našu veliku radost i zadovoljstvo.

Jako je važno da roditelji po dolasku deteta ne zapostave sami sebe kao ni svoj odnos sa partnerom, ali Ivana kaže da je u prva tri meseca nemoguće fokusirati se na bilo šta drugo osim na bebu.
- Ne kaže se bez razloga da je prvo bebino tromesečje četvrto tromesečje trudnoće. To je jako osetljiv period. Naravno da smo Vukašin i ja svesni kako ne smemo dozvoliti da nas preterana briga udalji, jer to posle neće biti dobro ni za našu devojčicu. Malo toga uspem da uradim za sebe kad Sofija zaspi. Ima super ritam i noću zaista lepo spava, ali tad sam ja suviše iscrpljena. Prvih sat-dva pođe mi za rukom da se posvetim Vukašinu, pa večeramo zajedno i malo pričamo, ali ubrzo moram da mu se izvinim i odem na spavanje.

Nedavno je uspela i da ode na piće. Izveo ju je jedan od najboljih drugova - nenadano.
- Otišli smo kod mog kolege Petra Benčine u “Đura bar” na jedno piće. Bilo mi je jako lepo, nije mi nedostajala kćerka jer sam znala da je spokojna. Prijalo mi je druženje s prijateljima i promena. Ali, posle dva sata već je počela malo da me “žulja stolica”.

Sofija je vesela, nasmejana i pomalo nestašna beba. - Velika je maza, osetljiva je i nežna. Svilenkasta je bebica. Nisam to očekivala. Mislila sam da će biti na Vukašina - snažna i čvrsta, a ona je sva pahuljasta. Najlepša su nam jutra. Bebe su tad najmaznije i deluju najsrećnije, valjda zato što naspavane ulaze u novi dan - kaže glumica.

Tekst je originalno objavljen u štampanom izdanju magazina “Gloria” u broju 638.