Kara Delevinj: Novi početak


Engleski supermodel zamenila je modne piste filmskim setom i odlučna je u nameri da osvoji ceo svet kao glumica, a pored toga je u srećnoj vezi sa američkom muzičarkom En Erin Klark

Kada je 2009. godine Kara Delevinj napustila školu, mogla je da bira čime želi da se bavi: filmski producenti su je želeli, ali joj ta umetnost tada nije bila privlačna. Svirala je bubnjeve i lepo pevala, zbog čega joj je producent Sajmon Fjuler napravio nekoliko pesama, ali album je odbila da snimi jer je menadžment želeo da joj promeni ime. Tada joj je, čini se, najviše slobode donosila moda, a ispostavilo se da je za samo četiri godine njeno ime postalo najprepoznatljivije u tim vodama. Zato je ceo svet ostao u šoku kada je 8. juna sa zvaničnog sajta modeling agencije “Storm” uklonjen profil ove lepotice, koja je nosila revije modnih kuća “Burberry”, “Oscar de la Renta”, “Fendi”, “Dolce & Gabbana”, “Stella McCartney” i “Chanel”. Ispostavilo se da je Kara rešila da piste zameni filmskim setovima, te poslednjih nedelja vredno promoviše romantičnu avanturu “Gradovi na papiru”, prvi film u kome igra glavnu ulogu, tajanstvenu Margo, koja posle noćne avanture napušta prijatelja, ali mu ostavlja tragove ne bi li mu pomogla da je pronađe.
Zanimljivo je da je ova devojka neobične lepote u prethodnoj godini snimila čak pet filmova, zbog čega je rešila da raskine sve veze sa modom.
– Manekenke su opsednute sobom, a glumci to sebi ne smeju da dopuste. Mene nikada nije bilo briga kako izgledam, a u školi glume nisam želela da igram lepotice, već smešne, nesrećne i izgubljene likove.
Ipak, nisu baš svi ubeđeni da je talentovana – mnogi smatraju da je producenti žele na filmskom platnu zbog popularnosti koju uživa među mladima, ali i na društvenim mrežama. Protiv ove “diskriminacije” Kara se bori već mesecima.
– Naporno sam radila da bih došle do pozicije na kojoj sam sada i nervira me što ljudi misle da mi se samo posrećilo ili da me žele jer sam uticajna na društvenim mrežama. Znam da sam sve uloge dobijala jer sam ih zaslužila i oni koji budu pogledali moje filmove uveriće se u to – istakla je ona i dodala da je bila uplašena kada je trebalo da napusti modeling.
– Neverovatan je taj adrenalin koji osetite kad glumite, ta sposobnost da oživite lik. Modeling je sve suprotno od toga. Nisam sigurna da razumem šta je moda. Ali priznajem, plašila sam se da je napustim jer sam bila u začaranom krugu. Kao da sam bila deo jedne disfunkcionalne porodice.
Rođena Britanka, čiji su zaštitni znak debele crne obrve, kojima je promenila stav javnosti o tome kako bi trebalo da izgledaju supermodeli, debitovala je na filmskom platnu 2012. godine malom ulogom princeze Sorokine u ekranizaciji filma “Ana Karenjina”. Kritičari je nisu ni primetili, ali su je pohvalili za ulogu u drami “Lice anđela”, koju je snimila prošle godine, što joj je dalo vetar u leđa da nastavi u istom smeru pa je počela da snima film za filmom. Prvo je to bila fantastična avantura “Pan”, u kojoj je imala rolu sirene, a zatim su usledile britanska tinejdžerska priča “Kids In Love”, američka romantična drama “Tulip Fever” i triler “London Fields”. Nedavno je završila snimanje filma o superjunacima “Suicide Squad”, u kome se pojavljuje pored Džareda Letoa i Skota Istvuda. Ovo ostvarenje u bioskope stiže tek 2016. godine, što znači da bivšu manekenku tek čekaju naslovne strane magazina koji nisu vezani za modu.

Foto: Profimedia

Foto: Profimedia

U planovima da osvoji Holivud podržava je porodica – majka Pandora, otac Čarls i starije sestre Kloi i Popi. Od mame je često bila odvojena u detinjstvu, jer je Pandora bila zavisnica od heroina. Ipak, izlečila se zahvajujući suprugu Čarlsu, bogatom trgovcu nekretninama.
O svojoj biseksualnosti Kara je prvi put javno govorila pre nekoliko meseci za “Vogue”, kad je priznala da se sa 20 godina zaljubila u ženu – 17 godina stariju glumicu Mišel Rodrigez. Dodala je i da to nije “samo faza i hir” već da je osam meseci u vezi sa američkom muzičarkom En Erin Klark, koja nastupa pod umetničkim imenom “St. Vincent”, i da nikada nije bila srećnija.

Tekst je originalno objavljen u štampanom izdanju magazina “Gloria” u broju 634.