Od A do Z: Radomir Putnik

Pisac, dramaturg, teatrolog, pozorišni i književni kritičar i predsednik UO Zadužbine ‘Dositej Obradović’ u intimnoj abecedi otkriva kako su ga unuci učinili boljim, zašto voli Zemun i tamburaše i zbog čega nema složenije i nerazumljivije pojave od života

a Aristotel, autor prvog dramaturškog udžbenika, odnosno prvog sistema mimetičkog pozorišta. Do dana današnjeg evropski teatar počiva na Aristotelovim principima, od kojih je najvažniji da dramski tekst prethodi predstavi.

b Breht, Beket. Dvojica najznačajnijih pozorišnih autora XX veka. Prvi osporio Aristotela i suprotstavio se pozorišnoj iluziji tražeći od gledaoca da zauzme kritički odnos prema scenskom zbivanju, a drugi - eto paradoksa - stvarajući antidramu još jednom afirmisao Aristotelov nauk.

c Crnjanski Miloš. Možda i najznačajniji srpski pesnik u XX veku. Mentor mojoj književnoj generaciji, koju je uveo na javnu scenu dva puta; prvo na tribini “Kod Orfeja u 8” u Domu omladine u Beogradu 1968, a potom 1970, kada smo bili primljeni u Udruženje književnika Srbije.

č Čaršija. Oblikuje javno mišljenje, donosi vrednosne i sve druge sudove o svemu iako u suštinu problema nije upućena. Presudna u kulturnom životu Beograda. Čehov Anton, pisac velelepnih drama, čiji smisao uspevamo da shvatimo, ali u scenskoj realizaciji jedva mu se možemo približiti.

ć Ćinkvećento. Italijanska književnost XVI veka, doba preporoda i cvetanja umetnosti.

d Dramska književnost, jedan od tri književna roda; meni najbliskiji, jer se uvek bavi pitanjima vezanim za čovekovu sudbinu. Dositej Obradović, mudri učitelj s kraja XVIII veka čije savete još uvek nismo ni razumeli kako treba, ni prihvatili.

dž Džez muzika. Prevalila dug put od elementarnog iskazivanja osećanja do sofisticiranog zvuka.

đ “Đulići” i “Đulići uveoci” Zmaja Jove; prelepe pesme o ljubavi i patnji.

e Energija. Pokušavam da živim poštujući nekoliko slogana. Jedan od njih je: širi pozitivnu energiju!

f Festival monodrame i pantomime, u čijoj sam blizini 40 godina. Jedinstvena pojava: jedan glumac predstavlja celo pozorište. Razume se, ako ima dobar dramski tekst i talenat.

g Godine. Prošle su meljući naše kratke živote. Grožđe, voće bogova.

h Hleb. Metafora za preživljavanje, prisutan u molitvi, u svim obredima. Ali i zamena za zloupotrebu poverenja, i minimum koji vlasti omogućavaju građanima da bi im, potom, ponudili estradno zamajavanje kao najznačajniji oblik duhovnog života. (Hleba i igara!)

i Igra. I u izvornom i u prenesenom značenju govori o čovekovoj potrebi da izmaštanim sadržajima obogati skučenu svakodnevicu. Ibzen Henrik, pisac drame “Divlja patka” iz koje su proizašli mnogi dramatičari XX veka.

j Jonesko Ežen. U dramama prikazao kako se ne razumemo kada govorimo istim jezikom.

k Knjige. U njima je zapisano sve. Kula na Vršačkom bregu kao simbol večnosti.

l Ludiranje. Ludus. Licepothodnik. Sve tri reči vezane su za teatarsku igru i nju omogućavaju i uslovljavaju.

lj Ljubav, shvaćena kao neprekidno davanje najboljeg dela sebe svojim najbližima.

m Maska. Višeznačni simbol skrivanja svoje prave ličnosti i lika. Tokom nekoliko poslednjih decenija sve češće je stalno na licu i onih ljudi kojima poklanjamo poverenje; kada je skinu, mi se razočaramo, ali svoju masku i dalje zadržavamo na licu.

n Nedostatak. Nastojim da neke svoje mane ispravim, ali neke negujem. Niko nije savršen. Neprijatelj, kao ogledalo koje me upozorava.

nj Njen pogled, njen osmeh, njena blagost, njeno poverenje.

o Odlazak. Odlaze naši dragi i mili u neki drugi prostor, gde je, verujemo, bolje nego ovde. A niko se ne vraća da to potvrdi.

p Pozorište. Umetnost koja me je pre pola veka privukla, o kojoj sam napisao desetak knjiga, ali nisam uveren da sam došao do njenih dubina i visina. Popa Vasko, najznačajniji srpski pesnik u drugoj polovini XX veka.

r Radost. Zbog onih malih događaja i sitnica koje nas pokatkad obraduju, treba se radovati. Radost nas čini boljim.

s Sinovi: Branimir i Nenad, naučnici. Snahe Lidija i Iva, prelepe Dalmatinke, odane supruge i brižne majke.

š Šekspir Vilijam. Genije. Napisao tragedije i komedije za sva vremena.

t Tijana Jankulov. Od mladosti, pa evo do starosti, za ceo život. Vredelo je.

u Unuci Natalija, Matija, Aleksa. Učinili me boljim i ljubavlju obogatili život.

v Vršac, grad u kome sam proveo četvrtinu života, ali onu najvažniju, u vreme upoznavanja sveta. Grad u kome imam nekoliko dragih prijatelja. I grobove roditelja.

z Zemun, grad u kome živim blizu pola veka. Volim šetnje pored Dunava, druženje sa Zemuncima, kafane i tamburaše kod “Šarana”.

ž Život. Ima li složenije i nerazumljivije pojave od života?

Tekst je originalno objavljen u štampanom izdanju magazina “Gloria” u broju 633.