Danijela i Stefan Buzurović: Sa Nestorom i na kraj sveta

Voditeljski par mašta o odmoru na peščanoj plaži, a zahvaljujući sinu koji im, iako je mali, ‘izlazi u susret’, bez problema mogu da putuju gde god požele

Bračni par Danijela (34) i Stefan Buzurović (30) “preko noći” su odlučili da se venčaju i rode dete, pa nikog ne čudi što i odlazak na more planiraju “na brzaka”. To ne znači da voditeljka “Ekskluziva” na TV Prva i njen suprug, glumac i takođe voditelj, već ne razmišljaju o egzotičnim destinacijama. Tamo će se zaputiti čim dobiju zaslužene odmore, jer zajedničkim vođenjem emisije “Bingo” ne samo da su ostvarili svoj projekat snova već su pokazali da televizija i ubuduće može da računa na njih kao profesionalni par. Posebno ih raduje to što njihov Nestor, koji u septembru puni dve godine, nije zahtevno i problematično dete, pa sa njim mogu da putuju gde god požele.

O čemu maštate ovih dana?
Danijela: O predivnoj peščanoj plaži, talasima i ležaljkama pored kojih su Nestorove gume za plivanje, lopte i kofice...
Stefan: O hladovini i vetriću koji bi nam ovih dana značio kao suvo zlato.

Stiče se utisak da se Nestor lako prilagođava svim situacijama i da sa njim možete gde god poželite?

Danijela: Na našu veliku sreću to je zaista tako, ali to ne znači da “mali carević” ne bira društvo. Voli one koji to zasluže, ali je i pravi drugar. Kada je najvažnije, miran je i dobar.
Stefan: Istina je i pravo čudo da on nama najčešće “izlazi u susret”... Kao da zna i oseća kada je potrebno da bude miran ili da zaspi ranije. Zaista je “tip” na koga čovek može da se osloni i sa kojim može da otputuje i na kraj sveta.

Jeste li već odlučili gde ćete na odmor?
Danijela: Nismo još. Verovatno ćemo samo sesti u kola i otići negde ili će nam agencija “Sabra”, kao i svaki put do sada, spasiti letovanje.
Stefan: Ma gde god da odemo, biće nam lepo, zato što smo zajedno i što nam je odmor preko potreban. Svakako ćemo neko vreme provesti na Goliji u selu Devići, gde Nestor može da uživa do mile volje.

Na koga Nestor liči karakterno?
Danijela: Kada je dobre volje - na mamu, kada je nervozan, više liči na tatu.
Stefan: To će tek vreme pokazati. Ali, slažem se sa Danijelom, bar za sada.

Šta vam je najteže a šta najlepše bilo u ove prve dve godine roditeljstva?

Danijela: Prva dva meseca su bila najnapornija, ali ni tada nam ništa nije bilo toliko teško da nismo mogli da se izborimo sa tim. Zajedno smo ustajali na tri sata, menjali pelene i hranili sina. Kupali ga, uspavljivali, mazili, pevali mu...
Stefan: Jeste bilo teško u početku, ali nije bilo naporno. Roditeljstvo je nešto u čemu zaista uživamo i nijedan jedini trenutak ne doživljavamo kao puku obavezu. Jer kad nam se sin osmehne i kada mu izvire zubići, to nam bude nagrada za sav trud. Nama, a pretpostaljam i svim ostalim roditeljima, najteže je kada čitamo vesti o groznim stvarima koje se dešavaju tu pored nas.

Oboje radite, koliko puta ste morali sina da ostavite “samog” zbog posla?
Danijela: Dva puta nedeljno po nekoliko sati. Ali, nije osećao naše odsustvo, jer je i tada bio sa onima koje najviše voli, sa našim roditeljima i sestrama.
Stefan: Uspevamo da uskladimo obaveze tako da najviše vremena sa njim provodimo mi, iako ne ide u vrtić. Imamo veliku sreću da su nam roditelji, sestre, bake i deka u punoj snazi, tako da imamo pomoć sa svih strana.

Jeste li zadovoljni angažmanom u “Bingu”?
Danijela: To je prvi projekat koji Stefan i ja radimo zajedno i sve je prošlo baš onako kako smo očekivali. Dobar smo voditeljski par i sigurna sam da su pred nama novi izazovi.
Stefan: “Bingo” je na određeni način bio test šta nas dvoje kao par možemo da pružimo u poslovnom smislu. Verujemo da je to samo početak i da će biti još mnogo prilika da uživamo zajedno i u programu.

Stefane, smeta li vam što mnogi komentarišu da glumci “otimaju hleb” voditeljima?

Stefan: Ne smeta mi, jer mislim da ta izjava i nema baš mnogo smisla. Gluma nam daje mogućnost da budemo sve što poželimo, pa i voditelji. I možda nas je zato mnogo u tom poslu, kojim se bave i pravnici, filolozi, istoričari umetnosti, ugostitelji i mnogi drugi... Kako stvari stoje, u poslednje vreme mnogi uzimaju hleb glumcima.

U kojim predstavama ste igrali, a koje uloge priželjkujete?
Stefan: Svaka predstava mi je draga na svoj način i uživam dok traje... Ne izdvajam nijednu kao posebno dragu, ali mnoge priželjkujem. Zapravo, svaka nova mi je omiljena, što i jeste velika lepota ovog poziva.

A šta za vas, Danijela, posle 15 godina rada na televiziji, može da bude profesionalni izazov?
Danijela: Kao što je Stefan rekao za predstave, i za mene je svaki novi šou novi izazov. Obožavam svoj posao i uživam u svakom projektu ali mi prijaju i promene. Inače kažu da bi dobro bilo promeniti format na svake tri godine, jer to televiziji i ljudima koji rade na njoj donosi svežinu i novu energiju.

Zbog čega je dobro biti poznat, a zašto biste ponekad poželeli da ste anonimni?

Danijela: Dobro je biti poznat u SAD ili Rusiji, onda ne razmišljaš o finansijama i samo želiš da odeš negde gde te niko ne zna... U Srbiji biti poznat nije ni privilegija ni opterećenje.
Stefan: Važno je biti priznat a ne poznat. To je ono što je prava borba u našim zanimanjima. Onaj ko želi samo slavu može lako da je stvori, bar danas ima prilika za to na svakom koraku, zar ne?! I tu bismo sad mogli da pričamo o dve strane jedne medalje. Nesporno je samo to da trud i predanost vode do priznatosti, a to je već druga priča.

Vaša idilična priča, činjenica da ste se venčali posle samo tri nedelje zabavljanja, kao i sreća kojom zračite, često se uzimaju kao čvrst dokaz da prave ljubavi postoje. Šta biste rekli parovima koji bi se odlučili na brak tako brzo kao vi?
Danijela: Nema tu saveta, ono što je važno jeste da budu sto odsto sigurni u emocije i u ono šta im srce govori. Ljubav, strast, poštovanje i osećaj da si pored tog nekog potpuno svoj - to je sve!
Stefan: Kad se desi, desi se, a tada ne slušate i ne tražite savete, jer tačno znate šta vam je činiti.

Postoji li, ipak, nešto što jednom drugom zamerate?
Danijela: Naravno. Pa niko nije savršen. Bitno je da smo oboje svesni svojih mana.
Stefan: Ne bih rekao da su to ozbiljne zamerke, više je reč o konstruktivnim korekcijama naših pojedinih navika.

Kada vam dođe žuta minuta, kako to ispoljavate?

Danijela: Ućutimo se, a to je za nas čudno i neuobičajeno stanje.
Stefan: Tako je. Kod nas važi pravilo “zatišja pred buru”. Na svu sreću, bura retko dolazi jer otvoreno pričamo o problemu koji je nastao i ne bežimo od toga da podelimo misli.

I kako utešite jedno drugo?
Danijela: Počnemo da pričamo! I da radimo još ponešto... Šalu na stranu, nismo do sada imali mnogo takvih situacija, pa smo ih brzo zaboravili.
Stefan: Tapšemo se po ramenu... Šalim se i ja. Ma, tešimo se kako znamo i umemo.

Tekst je originalno objavljen u štampanom izdanju magazina “Gloria” u broju 633.