Ekskluzivno za Gloriju

Dragana Ognjenović o razlozima zašto nije napustila Srbiju: samo zbog ovoga sam ostala ovde

Autor:

10.07.2021 20:25

Foto:

Foto:

Slavna modna kreatorka Dragana Ognjenović prvi put otvoreno govori o razlozima zašto nije napustila Srbiju, kako bi volela da je potpuno anonimna i kako ima mnogo poznanika a malo prijatelja



Iako je u samom vrhu domaće modne scene, Dragana Ognjenović (51) za sebe neće reći da je uspešna. A još njena prva revija, koju je kao studentkinja slikarstva, nesvesna u šta se upušta, održala u Studentskom kulturnom centru, nagovestila je dizajnersko ime za koje će se čuti u Italiji, Austriji, Velikoj Britaniji, Americi, Meksiku. Za kreatorku je uspeh relativna kategorija.

- Za mene bi uspeh bio da nemam prepreka u stvaranju, da me ništa ne ograničava tehnološki, što sad nije slučaj. Sve je mnogo komplikovanije nego što bi trebalo da bude. Osim tehnologije, u poslu često nedostaje stručan, profesionalan dijalog. Ako nekome kažete da nešto nije u redu, to ne znači uvredu već potragu za odgovorom, razgovorom. Dizajn počinje i završava se u tehnologiji i prefinjenom zanatstvu, a ako nemate sa kim i sa čim da radite, onda nema ni dizajna. Proizvodnja je skupa, teška, komplikovana i duga. Potrebno je mnogo upornosti, znanja i novca za sve detalje, kao i strpljenja za usavršavanje. Posao je takav da srećem mnogo ljudi, stekla sam puno poznanika, ali prijatelji su, kao i kod svih, veoma retki.

Monika Pavlovic

 

Oduvek je, čak i kad je živela u Jugoslaviji, želela da pravi stvari sa oznakom “Made in Serbia”. Njen talenat brzo je prepoznat u svetu, posebno kada je 2006. godine kao prvi domaći dizajner održala reviju na njujorškoj Nedelji mode. Draganino ime i prezime stajalo je između Kalvina Klajna i Done Karan

- Bilo je to jedno lepo, zabavno iskustvo, posle kojeg su mi se otvorila vrata da ostanem i radim u Njujorku. Bila sam na milimetar od toga da odem, sve je bilo spremno. To nimalo nije bilo laka odluka i na kraju sam iz čisto privatnih razloga ostala ovde. Iako se tamo vodi potpuno drugačiji, prilično surov život, nisam se plašila odlaska, najviše sam brinula za ljude koji su ovde godinama bili deo mog tima. Moda je posao koji traži kompletnog čoveka, ne možete da budete i tu i tamo. Njujork je bio zgodna prilika za odmeravanje. Ovde gde jesmo sve izgleda nekako poluistinito ili polulažno.

Pročitajte i Ljubav prema modi: Prinčevski par i Anica Dobra na reviji Dragane Ognjenović (foto)

Monika Pavlovic

 

Iako je njen integralni deo, ne želi detaljnije da govori o našoj modnoj sceni.

- I moda je, kao mnogi drugi poslovi, kompleksna, vezana za proizvodnju, kvalitet, ljude i, naravno, ambijent u kome postoji. Snalazimo se kako možemo. Uspeh je neizvestan. Ali to je isto svugde na svetu. Tržište je relativno malo, sve se bolje vidi nego što bi se možda uočilo na nekom drugom mestu na planeti. Jedan od naših najvećih problema jeste taj što su nam nestale proizvodnje i trgovinski lanci, pa je mnogo toga u home made - home sell varijanti i nije dovoljno vidljivo. Ima talentovanih i manje talentovanih, onih koji imaju dara za dizajn, drugih koji se bolje razumeju u trgovinu. Kakva je situacija u ostalim delatnostima u našoj zemlji u datom trenutku, takva je i u modi.

Maštanje o Oskaru

Osim odeće, Dragana dizajnira kostime za pozorišne predstave, izlaže slike, stvara nakit, predmete od porcelana. Bavi se grafičkim dizajnom, scenografijom. Priznaje da postoji nešto u čemu bi želela da se oproba.

- Volela bih da dobijem zadatak da dizajniram haljinu za dodelu Oskara. Naročito danas je to izazov, koji podrazumeva širok spektar rešenja i odluka koje bi trebalo doneti. U dizajniranju takve haljine potrebno je uklopiti stilove kreatora i osobe koja će nositi taj odevni predmet. A sve to treba uraditi u duhu vremena u kome se stvara. Bilo bi zabavno.

Svakodnevno dizajnira i najlepše vreme provodi u svom ateljeu-radionici.

- Deo sam industrije koja počinje da radi rano ujutru, već godinama tako funkcionišem. Kad god mogu, još ranije ustanem, pa dam sebi malo više komfora, popijem kafu, sporije se spremam. Nekada sam uspevala da izađem iz kuće za 15 minuta, a danas, kada god je to moguće, pre posla volim nešto da pročitam, istražim. Internet doživljavam kao jednu veliku biblioteku u kojoj možete da zavirite u svaki ćošak. Onda odlazim u atelje, gde najradije provodim vreme kada nemam administrativne obaveze i kada nisam na putu. Posao dizajnera je vezan za prisustvo. Jedan je doživljaj kada vam neko opisuje materijale, a drugi, mnogo kompletniji, kada možete da ih dodirnete. I trenutak stvaranja je čaroban. 

Pročitajte i Sve što nista znali o slavnoj modnoj kreatorki Dragani Ognjenović

Monika Pavlovic

 

U njenoj torbi uvek se nalazi sveska za crtanje jer inspiraciju nalazi u svemu što je okružuje.

- Svuda sa sobom nosim sveščicu, koju najčešće sama pravim. Obična je, prazna, a volim dobar papir, koji nekada izmešam. Imam i omiljenu olovku, bez koje ne mogu da crtam. Uvek kupujem istu.

Ne gleda vremensku prognozu, oblači se po osećaju. Uglavnom u crno i uvek u odeću koju je sama dizajnirala.

- Uveče obično znam šta ću obući ujutru. Pripadam onoj grupi ljudi koji imaju više istih odevnih predmeta koje vole da nose. Imam duplikate, čak i triplikate.

Premda je skoro uvek u crnom, a njene kolekcije pretežno monohromatske, najčešće crne ili bele, privatno nije žena ekstrema.

- Volim i crnu i belu, te dve (ne)boje, i sve njihove nijanse. Upotreba boja je neka druga tehnika rada. Više su me privlačile strukture i oblici. Čini mi se da sam više koristila gumicu nego olovku. Brisala suvišno. Naravno, boje volim, predivne su i drago mi je što ih koriste drugi dizajneri, kada se njima igraju. U upotrebi boja vodim se čisto svojim osećajem.

Vezana za papir Mnogo je stvari u kojima uživa van posla, a osim druženja sa porodicom i prijateljima, njen “mali svet” čine knjige, magazini, putovanja, kuvanje.

- Budući da je modni dizajn povezan sa umetnošću, tu je mnogo knjiga, čitanja, gledanja, istraživanja... Kad uspem da pronađem malo slobodnog vremena, najviše uživam u knjigama, one su moja velika strast. Ne mogu reći da sam kolekcionar jer uglavnom kupujem nove, ali volim da su mi blizu. Tako je i sa magazinima. Obožavam štampu i časopise, posebno neka specijalna izdanja, i njih, kao i knjige, uvek donosim sa putovanja. Omiljena knjižara mi je ona u Luvru, gde gledam i prelistavam knjige o likovnoj umetnosti, modi, arhitekturi. Od samog početka sam vezana za papir, štampu i časopise. Od kupovine magazina u knjižari u Beogradu do otvaranja celofana, sve je ritual u vezi s tim.

Pored poslovnih, vezanih za prikazivanje kolekcija i proizvodnju, druge planove se trudi da pravi po osećaju.

- S obzirom na ambijent, a naročito trenutne okolnosti u kojima živimo, teško je precizno planirati. Moda je, ipak, nešto sasvim drugo, tu vreme drugačije i brže prolazi. Sezone se neminovno smenjuju, pa čak i ako niste svesni vremena, taj brzi ritam vas na to upozori. U modi je sve ciklično, svaki novi dizajn je i novi izazov, i uvek mi se čini da se nalazim na početku, kao da iznova i iznova počinjem da se bavim dizajnom. Upravo to ga i čini uzbudljivim. 

Komentari. (0)

Loading