Uprkos tome što Srbija poslednjih dana najviše spominje njegovo ime, o liku i delu Miroslava Aleksića malo se zna; njega i njegove metode rada u školi glume decenijama su obavijale guste magle legende i mita, zbog čega smo odlučili da vam prezentujemo činjenice i njegove izjave kako biste stekli jasniju sliku o čoveku koji je osumnjičen za silovanja i seksualna uznemiravanja

Kad se pojavila ispovest glumice Milene Radulović, većina nas se pitala kako je moguće da je čovek o kome su gradom kružile legende kako od klinaca pravi glumce predodređene za velika dela, ima tamnu stranu ličnosti koja je zloupotrebila dečje poverenje. Ko je zapravo Miroslav Aleksić, kome smo poveravali decu na čuvanje, vaspitavanje i obrazovanje. I neću ga nadimkovati sa Mika.

Nadimak treba zaslužiti: on znači bliskost, poverenje, ljubav, sve ono što ne mogu, i da hoću, da stavim u kontekst sa osobom koja je pred Višim javnim tužilaštvom u Beogradu osumnjičena za silovanja učenica u privatnoj školi glume “Stvar srca”.Kako biste stekli kakvu-takvu sliku o čoveku koji je osumnjičen za teška krivična dela, prenosimo vam njegove izjave iz retkih intervjua koje davao. Za vreme dugih 35 godina, koliko je vodio školu glume nasleđenu od Bate Miladinovića, bio je u kontaktu s nekoliko hiljada mališana. Iako se celog života bavio decom, nema svoju.

Premda je rođen i odrastao na Čuburi, veći deo detinjstva proveo je na Kosmaju, u Koraćici, s deda Rajkom.- Bio je zaista neobičan čovek: visok, asketskog lica, lepih i oštrih crta, mršav, nepismen, nosilac Karađorđeve zvezde za hrabrost. Naučio me je da volim ljude, prirodu, nebo i zvezde. Nisam još pošao u školu kad me je jednog leta zapitao na šta me podseća veliko polje pšenice zelenkastoplave boje. Dobro se sećam dugačkih ruku kojima mi je pokazivao tu ogromnu njivu. Pitao me je da li vidim vodu.

Moj odgovor je bio uvek isti, a njegovo uporno insistiranje izgledalo mi je bezdušno. Iz nemoći sam počeo da plačem. Jedna suza mi se skotrljala niz trepavice, skupio sam oči i odjednom sam video kako iznad pšenice treperi vazduh. Dan je bio sunčan i sparan, a klasje žita na blagom letnjem povetarcu podsećalo je na more i talase. Trebalo je samo malo modifikovati pogled i shvatiti kako je moguće prizvati neke slike iz poetske realnosti - pričao je Aleksić 2006. godine.

Pročitajte i Klupko se odmotava: Isplivavaju sve gori detalji slučaja Miroslav Mika Aleksić

U prvi razred je krenuo godinu kasnije od svojih vršnjaka jer je, po sopstvenom iskazu, sa majkom ubedio direktorku Osnovne škole “Sveti Sava” da je mnogo važnije da bude sa dvojicom deda nego da pohađa nastavu.  statiranje na filmu Često se pozivao na romantičnu razglednicu Beograda iz šezdesetih u kome su se poštovale tradicionalnost i komšijska pristojnost. Žene su, na osnovu analize njegovih izjava, dugo bile nedokučiva enigma za njega. - Moj otac (Dragovan, prim. aut.) je uvek govorio da to kakav ću biti u školi i životu moram sam da biram. Jedino nisam razumeo žene, i nikada nisam znao zašto tu ne važi moj izbor. Prolazio sam kroz sve moguće faze, ali uvek su one odlučivale - izjavio je.

Imao je sedam godina kada je sa drugaricom svoje starije sestre otišao u Radio Beograd na audiciju za dramsku grupu Bate Miladinovića.- Pošao sam s njom da joj držim strah, mada nisam znao kako se to radi. U jednom trenutku sam ušao u red odakle je po petoro ulazilo u studio. Uopšte nisam nameravao da učestvujem na audiciji. Jedan od zadataka je bio da se nešto pročita pred mikrofonom. Iako sam bio nepismen, shvatio sam da svi izgovaraju isti tekst i upamtio ga. “Pročitao” sam tekst i primili su me.

Sledećih 30 godina nisam izlazio odatle. Završio sam režiju u klasi Baje Šaranovića i nasledio Batu Miladinovića.  Tokom srednje škole i studija novac je zarađivao statiranjem u filmovima i serijama. Iako je planirao da se bavi slikarstvom i arhitekturom, naposletku je upisao režiju na Fakultetu dramskih umetnosti. U to vreme se zabavljao s Danicom, studentkinjom književnosti.

Pročitajte i Traumatična ispovest Milene Radulović pokrenula lavinu: Glumica nije bila jedina žrtva!

Venčali su se, ali su se posle četiri godine razveli. Kasnije je u svojoj školi glume otpočeo vezu sa 14 godina mlađom učenicom Biljanom Mašić, sadašnjom suprugom i profesorkom na Fakultetu dramskih umetnosti.  - Nemam gumicu za prošlost, niti čarobni štapić da neke događaje izbrišem. Čak i ne mislim da bilo šta treba brisati, jer je u to vreme sve imalo smisla, emocije i vrednost.

Nemam teške i ružne ožiljke iz ljubavnih veza, sve je to samo lepa prošlost. Sve u mom životu je vezano za tu moju dramsku grupu. Tamo sam upoznao Biljanu. Završila je glumu i sada je profesor na FDU. Često se šali kako mnogi moji učenici iz studija imaju sreću ili nesreću da upišu glumu kod nje, pa uošte nemaju šansu da nas se otresu. “Najgore” su prošli Vuk Kostić i Nada Macanković, koji su posle časova kod mene upisali studije kod Biljane, a onda sam ih angažovao za svoj prvi film. Kod nas je zaista sve stvar srca, zato se film tako i zove - govorio je Aleksić.

Stvar srca je završila u tužilaštvu. Koliko je života zauvek obeležio svojim “pedagoškim” radom, pokazaće istraga i sudski proces u kome se neće meriti isključivo direktna šteta naneta devojkama koje su Aleksića prijavile za silovanje i seksualno uznemiravanje, već i odnos svakog mentora,

Čitajte i: