U susret 50. rođendanu, proslavljeni dramski umetnik Vojin Ćetković otkriva kako vaspitava kćerke Veru i Milu, objašnjava zbog čega je napredovao u svakom pogledu od kada je u braku sa Slobodom Mićalović i ističe da se neće preseliti u Čortanovce gde poslednjih godina provodi mnogo vremena.

Mada mu pozorište mnogo nedostaje, s obzirom na to da je zbog pandemije virusa korona u poslednjih nekoliko meseci samo dva puta izašao na scenu, glumac Vojin Ćetković (49) zaposleniji je, čini se, nego ikada do sada. Osim što su uskoro pred njim premijere filmova u kojima je glumio - “Nije loše biti čovek” Dušana Kovačevića, “TomaDragana Bjelogrlića i “KraljZdravka Šotre - snimio je 36 epizoda TV serije “Tajne vinove loze” u kojoj, pored ostalih, igra sa suprugom Slobodom Mićalović. Kad se u avgustu, u trenutku kad bude napunio 50 godina, okrene iza sebe, osetiće zadovoljstvo zbog urađenog.

Vojin Ćetković, foto:Dalibor Danilovic

Ove godine punite pedeset godina. Jeste li zadovoljni onim što ste dosad postigli u životu i u karijeri?

- Jesam, ovo je više nego što sam očekivao. Baš sam zadovoljan.

Kome su privrženije kćerke, desetogodišnje Vera i Mila, Slobodi ili vama?

- Nas četvoro provodimo mnogo vremena zajedno, pa ne mogu da kažem kome su privrženije. Podjednako su naklonjene i meni i Bobi.

Imate li neke samo svoje igre?

- Imamo, kao i svi roditelji, pretpostavljam.

A jeste li uspeli da im pomognete u onlajn nastavi koja se odvijala kod kuće tokom vanrednog stanja? Kako vam je to sve izgledalo?

- Snašli smo se. Prvo sam pročitao sve njihove knjige, da bih mogao da im pomognem. Još pamtim to gradivo, ali nisam učitelj. U početku je bilo napeto, naročito s matematikom, ali nismo se dali, uspeli smo.

Pročitajte i Vojin Ćetković ne zaboravlja voljenog kuma: Dirljivi omaž Nebojši Glogovcu (foto)

U poslednje vreme često ste u Čortanovcima. Razmišljate li o definitivnom preseljenju iz Beograda?

- Ne, to je apsolutno nemoguće. Deca ovde idu u školu, mi imamo posao u Beogradu. Volim pozorište i ne bih ga se odrekao ni po koju cenu, a nemoguće je živeti na selu i raditi u pozorištu. Nemoguće je i zbog toga što tamo imamo vikendicu, a ne kuću. I mesto gde se ona nalazi je surovo za život da tamo provodite svaki dan.

Kako najčešće provodite vreme u Čortanovcima?

- Aktivan sam na više frontova. Imam čamac na Dunavu, sad već i prijatelje u selu, omiljeni kafić u Beški, kad odem tamo. Sušim meso, režem voće, prskam ga. Vodim vrlo aktivan i zanimljiv život tamo.

Imate li svoju baštu?

- Nemam. Tamo još nema vodovoda, a kuća nam je na samoj litici, nije baš blizu Dunava.

Kuću ste uredili po ekološkim standardima i generalno često naglašavate koliko je razvoj ekologije bitan, a jedno vreme ste čak bili i savetnik ministra za zaštitu životne sredine. Da li ste još uvek na toj funkciji?

- Ne, to je bilo baš davno i samo za jedan projekat, konkretno za poribljavanje Drine mladicom. To smo pokrenuli Vanja Grbić i ja, a sad su te mladice već ozbiljne ribe.

A vi ste u međuvremenu postali ozbiljan pecaroš?

- Pa znate kako, ja se baš trudim da budem što neozbiljniji. Biti ozbiljan pecaroš, zapravo biti ozbiljan u bilo čemu zahteva ozbiljan pristup i ozbiljno vreme koje morate da posvetite nekim stvarima. Gledam da sam maksimalno opušten kad pecam i pecanje doživljavam kao najintimniju stvar koju delim sa prijateljima. Ne mogu sa svakim ni da budem na reci.

Da li često pecate?

- Nisam fanatik, ali volim da budem na vodi. Često ne pecam a na vodi sam.

Pročitajte i Vojin Ćetković proglašen najboljim glumcem: Daleko smo od Petra Božovića, Žarka Lauševića i Sonje Savić

Jedna persijska izreka kaže da svaki muškarac u svom životu treba da sagradi kuću, zasadi drvo i napiše knjigu. Pišete li?

- Ponekad zapišem nešto, ali nikad ne pomislim da bi to jednog dana moglo da preraste u knjigu ili pisanje. Nisam toliko ozbiljan.

Pišete li stihove?

- Poeziju volim da govorim i da čitam. Ponekad okačim neke stihove na instagramu, Ljubomira Simovića na primer.

Šta trenutno čitate?

- Dva-tri romana. Jedan čitam non-stop, već godinama mi stoji kraj uzglavlja, a od novih stvari komad koji bi trebalo da počnem da radim u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Treba uraditi neke dramaturške intervencije pa sam sa rediteljem i dramaturgom već mesec u kontaktu. Glupo je da vam otkrijem o čemu se radi, jer možda ne dođe do realizacije. Sve zavisi od situacije sa koronom. Više nije u pitanju ni to ko bi trebalo da igra, već ko može, ko je zdrav. Treba milion stvari da se poklopi.

Nedostaje li vam pozorište?

- Jako. Odigrao sam samo dve predstave u ovoj sezoni, od prošle godine do sada. Od kada se bavim ovim poslom, ovo je najduži period da nisam radio u pozorištu.

Kako komentarišete što Slobodu i vas porede sa Milenom Dravić i Gagom Nikolićem?

- Čuli smo to mnogo puta. Oni su bili neponovljiv par, živeli su i u drugo vreme i čast mi je ako nas stvarno porede, voleo bih da je tako.

Vaš kum Nikola Đuričko već neko vreme živi i radi u Los Anđelesu. Da li se redovno čujete i planirate li možda da ga posetite?

- Sve i da ne planiramo, Vera i Mila su rekle da moramo da ih posetimo. Njih dve se druže sa Nikolinom decom, naročito sa Đorđem, pošto je Nađa sad velika. Čujemo se redovno, hvala bogu. Oni su jako dobro i njemu dobro ide tamo.

Pravite li planove inače?

- Naravno. Dobro je praviti planove. E sad, da li će se oni ostvariti, to je druga stvar, ali dok god ima ideja šta i kako dalje, to je dobro.

Planirate li, možda, da se oprobate u režiji ili producentskom poslu?

- Već imam veoma dobre prijatelje koji to rade. Mi pravimo naše male grupe, ekipe koje se dobro razumeju i vole da provode vreme zajedno. Uvek ima šta da se radi, a ko šta radi, to i nije toliko bitno.

Stiče se utisak da vam je važno da se dobro zabavite na snimanju?

- Mnogo vremena provodim na snimanjima i u pozorištu, kad izračunate koliko je to sati, to je čitav jedan život. Lepo je kad čovek može da izabere sa kim će da ga provede. n