Mirno i u tišini, bez velike pompe otplovio je jedan od najvećih. Tragična sudbina Đoleta Balaševića rasplakala je kompletan region, samo pomisao da čuvenog panonskog mornara više nema tera suze na oči. Ipak, sudbina se surovo poigrala, te nas je lišila velikog čoveka, voljenog supruga i oca za primer. Porodica, skrhana bolom, zamolila je javnost da im dopusti, da u miru i tišini odboluje tragičan gubitak.

Đoletova supruga, Olivera, odlučila je da prekine ćutanje i oglasila se na društvenim mrežama, ali sa izuzetno dobrim razlogom. Naime, ona je sa svojim pratiocima podelila interesantan video iz jedne emisije gde je gostovala, a sve povodom Međunarodnog dana maternjeg jezika. Tema razgovora u pomenutoj emisji bila je upravo važnost jezika, kako on dopinosi indentitetu naroda, ali i koji je njegov skriveni značaj.

Olivera Balašević, foto: Mirko Tabaković

- Živimo u čudnim vremenima. Ono što je daleko svakog dana se čini još daljim. A ono što nam je blisko, sve nam je bliskije i bliskije. U haosu ovog iskrivljenog ogledala pandemije i apsurda, ko smo mi ako ne stremimo ka vrednostima - započela je ona svoj opis ispod pomenutog videa.

- Najdubljim, onim što vuku iz naših korena i tiho nas, šapatom, podsećaju ko smo. Tako i danu maternjeg jezika dugujemo, ako ništa, barem zahvalnost. Što nas opominje da ne zaboravimo. Korene. Majke. Bake. Nas same. Međutim, ne mogu a da se ne pitam, je li maternji jezik onaj kojem nas uče naše majke, ili je to pak onaj kojim učimo svoju decu - zagonetno se zapitala.

Pročitajte i Emotivno putovanje u prošlost: Đorđe i Olivera Balašević su proslavili 36 godina braka, a evo kako je izgledalo njihovo venčanje (foto)

- Moja ga majka, nažalost, nije imala. Odrastajući u nekim drugim vremenima, zauvek je ostala bez tog izvornog, koji piše naše prve priče. Ili ga je možda i imala, samo mu ne znamo ime? Bilo kako bilo, sreća je da planete imaju svoj jezik. I da se razumeju. Oni su pak tajno i nepogrešivo povezani, svetovi za sebe. Različiti, a isti.

- Čast mi je bila, i odgovornost, da povodom obeležavanja 20. međunarodnog praznika materinjeg jezika i ja kažem par reči. Onih iz najdaljih kutaka duše, kako već biva kada iz vas progovara dete ratnog siročeta, koje je odraslo baš ovde, u Kovačici. Šapnuli su mi s moje Planete, da vam prenesem da ne zaboravljate. Već da se sećate - zaključila je Olivera.