Povratak na posao posle četiri meseca odsustva zbog preležane korone novinarka i voditeljka RTS-a Ivona Pantelić (52) doživela je izuzetno emotivno. Centralnu informativnu emisiju, Drugi dnevnik, vodila je sa prilično izraženom tremom.

- Ta prva emisija bila mi je baš čudna. Iako ću u septembru obeležiti punih 25 godina rada na RTS-u, ovo mi je bio prvi put da osetim takvo uzbuđenje i treperenje. Trema nije loša, na mene je delovala prilično stimulativno. Kao da sam na nekom novom početku života posle korone. U suštini i jeste tako. Samo se nadam da ću zbog preležanog virusa biti zaštićena bar narednih nekoliko meseci. Na poslu je i dalje malo ljudi, dolaze samo kolege koje moraju, pa se u redakciji ne oseća uobičajena užurbanost, sve je mirno i tiho. A, iskreno, nakon toliko vremena provedenog kod kuće, baš sam se uželela da radim.

Prvi talas pandemije provela je u samoizolaciji, nije odlazila na posao od kraja marta zbog toga što kao izlečeni onkološki bolesnik spada u rizičnu grupu. Doduše, kad joj je kod kuće postalo dosadno, pokušavala je da se ranije vrati pred kamere.


- Pozvala sam glavnog urednika, koji me je posavetovao da se pričuvam još malo, za svaki slučaj. Međutim, samo dva dana posle toga osetila sam prve simptome kovida-19. Moja kćerka Maša je virus izgleda donela u naš dom, iako se tih nedelja baš čuvala. Nije odlazila na fakultet, nije imala ispite. Samo mi je jednog dana javila da je mnogo boli glava i da joj je temperatura povišena. Odmah sam posumnjala na virus korona, a tri dana kasnije rezultat brisa potvrdio je sumnje. Čuvala sam se od nje po kući, obilazile smo se i mimoilazile, ali uzalud, i ja sam se zarazila. Tri-četiri dana posle Maše i ja sam dobila povišenu temperaturu, do 38. Bolovi su me dotukli, bilo je strašno, imala sam utisak da me boli svaka kost i svaki mišić.

Obe su odmah počele da piju antibiotike i Ivona veruje da ih je to sačuvalo od upale pluća i ozbiljnijih zdravstvenih komplikacija.

- Uradile smo rendgen pluća i laknulo mi je kad sam saznala da su čista, da ne moram bar zbog toga da brinem. Priznajem da sam se malo i uplašila. Danima sam osluškivala kako dišem, da bih bila sigurna. Bolelo me je celo telo, ruke, noge, krsta, leđa, i ne mogu da kažem da tih nekoliko dana, kad su bolovi bili najjači, nisam strahovala da stanje može da se iskomplikuje. Više od deset dana bukvalno nisam mogla da ustanem iz kreveta. Maša je izgubila čula mirisa i ukusa, ja nisam, ali obe smo iskusile ovu vrstu bola i kad smo pre nekoliko godina obolele od virusa H1N1. Potpuno smo se izolovale od sveta. Moj tata nam je donosio hranu na prozor, da ne bismo zarazile i njega.

TERAPIJA BEZ TELEFONA

Ovakvo stanje potrajalo je više od deset dana.

- Znale smo da je najkritičnija prva nedelja zaraze, ali su nam savetovali da i posle negativnog brisa moramo da mirujemo bar još dve nedelje. Od naših doktora i stručnjaka do moje kume koja sad radi u Mančesteru, svi su bili saglasni da je neophodno da se odleži bar još dve-tri sedmice. Pridržavala sam se svih saveta lekara, čak sam na nekoliko dana isključila telefon kako bih mogla potpuno da se odmorim i oporavim.

Ivona smatra da smo dosta nemarni kad je u pitanju zdravlje i da se prema njemu odnosimo prilično olako.


- Mi smo kao narod vrlo nedisciplinovani, čim nam postane bolje, odmah zaboravimo na sve muke i nastavljamo dalje. Tek što se stanje malo poboljšalo, ljudi su prestali da nose maske, i ne drže socijalnu distancu, nažalost. Na zapadu je situacija mnogo bolja, poštuju se sve propisane mere kako bi se mogućnost zaraze svela na minimum. Mislim da su sad mladi češći prenosioci, dok su stariji i dalje veoma disciplinovani. To je potpuno odsustvo odgovornosti i prema sebi i prema drugima, jer su od ovog opakog virusa stradali toliki ljudi.

Voditeljka je, kad se potpuno oporavila, sa kćerkom otputovala na planinu, gde je uživala u hladnom vazduhu i prirodi koja na nju deluje okrepljujuće.
Na planini smo obe živnule, ali sam se, iskreno, i uželela posla. Jedva sam čekala da se vratim pred kamere - priznaje Ivona Pantelić.