Nošena željom da sazna što više o životu u prestonici Kube, pevačica je zavirila u stari deo grada, šetala se daleko od luksuznih hotela, slušala ulične muzičare i vozila se neizostavnim oldtajmerima

Sa verenikom Predragom Markovićem bila sam na odmoru u Meksiku, pa smo odlučili da odemo na izlet u Havanu. Opredelili smo se za staru Havanu, deo grada uz more i luku, gde je praktično smešteno sve ono što je važno, od najboljih i najskupljih hotela, poput onih iz lanca Kempinski ili Iberostar, do zdanja skupštine, popularnog Kapitola. Od trga na kome se nalazi ta zgrada na sve strane račvaju se uzane uličice koje su me podsetile na one u primorskim gradovima na Jadranu.

Hemingvej za šankom

Čim smo stigli, pažnju nam je privukao bar s velikom baštom u kojoj je bila živa muzika, što je inače slučaj sa skoro svim lokalima. Svidelo nam se kako je zvučao bend pa smo seli i naručili rum, koji oni zovu ron i osnovni je sastojak mnogih koktela. Ubrzo smo otkrili da ima rumova različitih boja i starosti, a od toga zavisi i cena, pa smo saznali da se boca najboljeg i najkvalitetnijeg prodaje za 1.800 dolara. Bila je neizostavna i poseta čuvenom baru “Floridita” gde je obožavao da sedi slavni Ernest Hemingvej, čija bronzana bista sada krasi šank. Tu se obavezno slikaju svi turisti, neprestano sviraju bendovi, a pije se, naravno, daikiri, koji je i izmišljen u tom baru, mada nije ništa posebno, jer osim ruma sadrži samo limetu i mentu.

Cigare

Svi puše tompuse, oni su zaštitni znak ostrva. Prave se vekovima po tradicionalnoj recepturi, a obilazeći Muzej cigara videli smo kako izgleda proces proizvodnje, od branja duvana, presovanja i sušenja listova, do finalnih proizvoda, najprestižnijih brendova poput “Monte Cristo”, “Romeo i Julia”, “Cohiba”.

Oldtajmeri

Sutradan smo krenuli u obilazak, i to jednim od oldtajmera, koji su parkirani odmah pored zdanja skupštine. Tamo vozači na sve moguće načine pokušavaju da vas pridobiju da odaberete baš njihov auto. Izbor vozila, koja datiraju iz pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka, prilično je skroman, ali su vlasnici vrlo maštoviti, pa ima pink, tirkiznih, žutih, zelenih, čak i belih limuzina s crvenim tufnama. Uz vozača smo dobili i suvozača, koji je, na sreću, dobro govorio engleski, pa smo tokom jednosatne ture uspeli da saznamo razne zanimljivosti. Primetila sam da iako je predsednik Fidel Kastro umro krajem 2016, njegov duh kao da i dalje živi, gde god se okrenete okačeni su plakati i slike s njegovim likom, nalaze se i u svim kafanama i hotelima.

Lekari-kelneri

Mada sam u nekoliko navrata pokušala da od taksiste i vodiča “izvučem” informacije kako se živi posle Kastra, svi su po tom, ali i ostalim političkim pitanjima, veoma zatvoreni i ne žele da kažu ništa loše ni o svom bivšem predsedniku, ni o režimu pod kojim žive decenijama izolovani od većeg dela sveta. Nažalost, plate su im veoma male, tek nekoliko desetina dolara, a mnogi lekari daju otkaz u bolnicama da bi išli da konobarišu jer na taj način, zahvaljujući bakšišu, mogu neuporedivo više da zarade.

Pasoš

Obišli smo i poznato šetalište Malekon, koje je od mora odeljeno samo niskim zidom pa vas veliki talasi neretko pokvase od glave do pete. Preko puta je tvrđava koja me je neodoljivo podsetila na kalemegdansku, kad gledate s novobeogradske obale Save. Moram priznati da iako mi se Havana dopala, ne bih volela da je ponovo posetimo. Umesto euforije koju u meni obično izazivaju putovanja u daleke predele, ovaj put osetila sam veliku tugu, jer sam shvatila koliko ti ljudi teško žive. Doduše, otvorili su se prema svetu i Kubanci sada mogu da putuju, ali pasoš košta sto dolara pa tu povlasticu koriste samo oni retki koji imaju novca ili rodbinu u inostranstvu, pre svega u Americi. A rođaci im šalju najneverovatnije stvari, te smo dolazeći videli čoveka koji je u avion uneo dve automobilske gume.

Ne propustiti

U ulicama stare Havane lokalci plešu salsu, ali to je ipak samo zabava namenjena turistima. Mladi Kubanci ne plešu salsu, oni slušaju Rijanu i Džastina Bibera i izlaze na mesta gde se pušta MTV muzika.

Havana trivija

Ni u Havani, kao ni na celoj Kubi, nije moguće videti nijednu reklamu! Čak ni za Mekdonalds ili Starbaks, za koje većina Kubanaca nikad nije čula. Jedine ‘reklame’ su slike i citati Fidela Kastra i Če Gevare.