Ubeđen da umetnik treba da širi optimizam, glumac koji je oživeo Hamberta u ‘Loliti’ više voli optimistične od tužnih priča, dok ga privatno, najčešće prijatno, iznenađuju postupci njegovo petoro dece

Foto: Marina Lukić

Bojan Žirović (44), koji je nedavno u Madlenianumu oživeo lik Hamberta u “Loliti”, na “porodičnoj sceni” već 20 godina uspešno “igra” supruga dramaturškinje Irine Gilić Žirović (39). On je i petostruki otac, koga naslednici Mateja (20), Marija (18), Teodora (13), Ksenija (13) i Ivan (13) svakodnevno menjaju nabolje. Sjajni glumac, koji je do suza zasmejavao publiku u filmu “Mi nismo anđeli”, u kojem se prvi put pojavio na velikom platnu, sada u istoj meri intrigira naslovnom rolom u kultnom delu Vladimira Nabokova.
- “Lolita” je jedan od najznačajnijih romana 20. veka. Po njemu su snimljena i dva filma i napravljeno je mnogo predstava širom sveta. Dimitrije Kokanov napisao je odličnu dramatizaciju, a rediteljka Jovana Tomić je napravila dobru podelu, tako da sam jedva čekao da počnemo. Privuklo me je bogatstvo situacija, emotivna raznolikost, humor... Poželeo sam da ispričam priču o strasti, zanosu, zanesenosti i tome kuda sve to može da odvede. Mislim da su svim glumcima likovi dobro “legli” i da ćemo predstavu dugo igrati, na naše i, nadam se, zadovoljstvo publike.

Bojan je već 20 godina član Ateljea 212.
- Ponosan sam što sam deo tog ansambla, jer naši prethodnici su postavili visoke umetničke standarde. Trudim se da u svakoj ulozi koja mi se poveri pružim maksimum, a moji napori uvek su praćeni velikom podrškom upravnika i kolega, i to rad u ovom pozorištu čini posebnim.
Igrajući na sceni ovog teatra osvojio je i brojne nagrade.
- Mnogo mi je značilo priznanje “Miloš Žutić”, koje sam dobio za predstavu “Proslava”. Nažalost, ona više nije na repertoaru, zbog produkcijskih problema. Osim zadovoljstva, ponosa i podrške, nisam dosad osetio negativnu stranu nagrada, tako da se vrlo lako “nosim” s njima.
Da je svestran, glumac je dokazao i režijom predstave “Blitva i krompir”.
- Oskudna sredstva za realizaciju i predviđena dugoročna priprema osnovni su razlog što sam se prihvatio i toga. Bilo mi je veoma zanimljivo i inspirativno, ali i teško da predstavu sagledam iz pozicije publike, s obzirom na to da je lik koji igram sve vreme na sceni. Najvažnije je da smo napravili dobar komad, u kojem smo svi uživali.
Glumca koji je mnoge oduševio debitantskom ulogom u filmu “Mi nismo anđeli” navikli smo da gledamo u teatru. Ipak, u poslednje vreme sve češće je pred kamerama.
- Osećam sve veće zadovoljstvo kada radim u tom mediju. Volim što imam mogućnost da ponavljam, korigujem, snimam u autentičnim prostorima. S druge strane, vreme koje imamo u pozorištu da duboko uronimo u suštinu likova i odnosa čini taj rad nezamenljivim iskustvom.
Smatra da ga kreativni proces glume nužno i stalno nagoni da uči i istražuje.
- Predstave koje pravimo najčešće su bazirane na velikim književnim delima. Mogućnost da nekoliko puta godišnje uronimo u novi svet, da pripremajući uloge istražujemo istorijske okolnosti i srodna književna dela, svakako utiče na svakog od nas i menja nas i privatno.
Ispostavilo se da je od svoje profesije očekivao i više nego što je realno.
- U početku su moja očekivanja bila galaktičkih razmera, a onda sam shvatio da će biti dobro ako dobijem bilo kakvu ponudu za posao. Za ovih 20 godina učio sam da razvijam strpljenje i zanat. Imao sam sreće da učestvujem u nekoliko veoma značajnih projekata, kako na sceni, tako i na platnu, i sada sam zadovoljan. Mogu čak i da uživam.
U glumu se zaljubio pre svega zbog doživljaja scene kao prostora igre, kreativnosti...
- Mislio sam da je divno baviti se profesijom koja vam sve to pruža. Bilo je tu i nekih banalnih motiva, koje me je sramota da nabrajam. Ovi prvi preživeli su do danas, oni drugi srećom nisu. Osećam veliku potrebu i odgovornost da nekome ko je platio kartu i došao u pozorište zajedno s kolegama ispričam nešto smisleno. Jedan filozof je rekao da umetnik treba da nudi optimističnu viziju sveta. Upravo tako doživljavam svoju misiju u glumi. Često smo u stvarnom životu akteri pesimističnih “komada”, ali i tad željno iščekujem one pozitivne.
Kao i svaki drugi posao, i gluma, prema Bojanovim rečima, ima i prednosti i mane.
- Mislim da nisam promašio profesiju, pa mi se čini da više uživam u prednostima nego što me bole mane ovog posla. Dobio sam mogućnost da dosta putujem, da se igram, da se slobodno izražavam, da neko drugi sklanja igračke za mnom, da se zanesem... Ponekad to ume baš da uzme maha, pa se desi da poželim da mi je posao ipak malo mirniji.
Posebno ga raduje što može da sinhronizuje crtaće.
- To je neprocenjivo iskustvo. Odličan trening. Beskrajno zabavno. Veoma sam zahvalan što mi glas dobro zvuči kad se snimi i što imam tu predispoziciju da radim crtaće, a ponosan sam kad dobijem pohvalu.
Njegova supruga Irina je dramaturg i često mu pomaže u fazi analize teksta i uloge. Ovaj umetnički par ima petoro dece, pa ipak zasada ne planiraju porodičnu manufakturu.
- Ne bih imao ništa protiv, ali još uvek ne idemo tim putem. Možda njih interesovanja povedu na neku stranu koja će i nas privući, u smislu da sledimo naslednike. Kako god da bude, biće dobro.
Deca se međusobno veoma razlikuju i svako od njih ima neke sličnosti s tatom.

- To vidim kao “kolateralnu štetu” zajedničkog života. I siguran sam da će se s tim svako od njih uspešno izboriti. Iako u našoj kući gotovo nikad nije mirno, već je vrlo dinamično i veoma uzbudljivo, srećan sam. Deca me neprestano iznenađuju postupcima, posebno kad mi duhovitim komentarom, ocenom, spremljenom sobom, pa čak i zalupljenim vratima, stavljaju do znanja kako su preko noći izrasla i sazrela. Supruga i ja postavimo neke temelje, pa ih raskopamo, pa druge, pa sve ponovo. Ali, ne odustajemo. Naravno, utisci o angažovanju kod mnogih supružnika su vrlo subjektivni. Nismo ni mi pošteđeni toga.

Ponekad poželi i da se osami, ali to ga vrlo brzo prođe.
- Uglavnom ne bežim. Ponekad klisnem. Volim da se rekreiram na razne načine. Obično to radim sam i vrlo mi prija. Volim i da slušam muziku, nekad prosto piljim u kompjuter u osami, ali to mi, iskreno, ponajmanje prija - priznaje Bojan, koji se oženio vrlo mlad.
- Za brak nije presudno ostajati u njemu, već aktivno učestvovati. Nije uvek jednostavno, ali vredi truda - kaže Bojan, ubeđen da radi pravu stvar.

Komentari (0)

Loading