Originalni i često osporavani pevač, koji je snimio novi album, ovih dana caruje internetom, a pojavljivanje bivše devojke u njegovom spotu ponovo je oživelo veliko zanimanje javnosti za njihov odnos.

Foto: Vidoje Manojlović

Pop pevač Milan Stanković privlači pažnju javnosti još otkako je prvi put stao na scenu. Izdvojio se neobičnom pojavom, imidžom koji su mnogi ocenjivali kao ekscentričan i glasom kojim je pretendovao da postane novi Čola. Bar su ga kritičari tako komentarisali. Nakon početnog, vrtoglavog uspeha sve je nakratko stalo. “Plavi čuperak”, kako su ga mediji od milošte prozvali, nestao je iz javnosti. Na svu sreću, “isplivao” je iz problema i sada je iz dana u dan sve bolji i snažniji, sigurniji u sebe.

Ovo će biti njegova godina, tu nema sumnje. Oružje moderne tehnologije okrenuo je u svoju korist i objavio nekoliko singlova istovremeno, pa su društvene mreže preplavljene njegovim novim numerama. Poslednjih nedelja izdvojio se spot za pesmu “Faktor rizika”, baladu na koju su svi odreagovali zbog sirove, iskrene emocije u rečima, notama i glasu, čija boja se menja i tako “slika” sve ono što pevač oseća.

- “Faktor rizika” je zaista lična pesma, jer se pojavljujem kao autor muzike i aranžmana, pa čak i video-spota. Jednostavno, imao sam šta da kažem. Prijatno sam iznenađen masovnim interesovanjem, ali i načinom na koji je publika primila ovu suptilnu i prefinjenu stvar, imajući u vidu da živimo u vremenu kada kod nas svi traže nešto mnogo banalnije i cirkusantsko u muzici.

Mnogi su zaplakali kada su prvi put čuli pesmu i videli spot. Kako ste se vi osećali kad ste pročitali tekst, a onda ga, uz sliku, uklopili u mini-umetničko delo?
- Marina Tucaković je pesnikinja. Poznata je po tome da ume da pročita misli, oseti šta se zbiva u sagovorniku, dobro proceni u kakvom je psihičkom stanju. Bio sam radostan jer ju je moja kompozicija inspirisala da napiše tekst sa zaista važnom i emotivnom porukom.

Video je sačinjen od vaših privatnih snimaka. Jeste li se premišljali kada je trebalo da ih podelite sa javnošću?
- Publici sebe dajem na kašičicu. Svi koji prate moj rad od početka morali su dugo da čekaju kako bi me videli u pravom svetlu. To se desilo dobrim delom zbog zabrane u pojedinim medijima i moje borbe sa time, nekim lošim novinskim natpisima i još gorim stavovima. Sada, posle svega, našao sam pravi način da im poklonim deo sebe.

U nekim kadrovima pojavljuje se i vaša nekadašnja partnerka Radmila Manojlović. Mnogi su zbog toga pomislili da je pesma posvećena njoj. Ima li istine u tome?
- Pesme ne posvećujem. Radmila je deo mog života i u tome nema poslednjih namera. Nikada nećemo biti neprijatelji, a još jedan dokaz za to je numera koju sam komponovao za njen novi album.

Pesme “Kao nikad, kao nekad” i “Nešto protiv ljubavi” preslušalo je više od milion i po ljudi, a sva tri singla koja ste objavili danima su bila najgledanija na youtubeu u regionu. Jeste li iznenađeni ovakvom podrškom?
- Veoma sam iznenađen, a još više zahvalan što u ovom “instant-reality” vremenu publika želi da čuje sve što radim i stvaram. Srce mi je puno. Ne znam čime sam to zaslužio a mogu da obećam da ću nastaviti da im nudim sadržaj ispred forme.

Neposredno pre ova tri singla objavili ste pesmu “Gadure”, na kojoj ste sarađivali sa reperkom Mimi i folk pevačem Miletom Kitićem. Kako ste došli na ideju da spojite, na prvi pogled, nespojivo?
- Složićete se da bi bilo isuviše predvidivo da snimam pop duete. Možda čak i dosadno. A to svakako meni nije svojstveno. Želeo sam da ponovo ispadnem iz okvira korektnog. Mile i Mimi su fascinantne pojave, a pesma je tražila nešto jako, novo, pomalo bezobrazno. Voleo bih da je više takve slobode među domaćim pevačima. Postaje monotono.

Jeste li u nekom trenutku pomislili da je takva saradnja rizična?
- Bio sam spreman na to. Cilj mi je bio da “pomerim” stvari i nateram ljude da budu spremni za nemoguće. Da nakon kompozicije “Perje”, koju sam snimio sa simfonijskim orkestrom, pokažem sirovu fuziju raznih zvukova. Mislim da sam uspeo u tome, iako još dosta njih negoduje, po principu pripovetke Radoja Domanovića “To kod nas ne može da bude”. E pa, ne slažem se.

Kada ste u životu najviše rizikovali?
- Kada sam 2011, nakon dve godine zabrana, medijskog linča, bez nastupa, bez produkcijske, bez muzičke podrške i sa velikim dugom, odlučio da krenem sam i postanem samostalni umetnik. Tu smo bili samo snaga moje publike i ja. Danas je sve mnogo lepše.

Mislite li da biste imali ovoliko neosporne kreativne slobode da iza vas stoji velika muzička mašinerija?
- Radim na tome da sam sebi budem mašinerija. Za sada sve ide po planu.

Sve češće ste autor svojih pesama. Gde pronalazite inspiraciju?
- U problematici života svih nas. Trudim se da nametnem ono što mislim, ali i da gajim empatiju prema publici. Želim da u meni vide običnog čoveka iza svih formi koje su javno vidljive. Iako sam perfekcionista koji tom svojom osobinom iznuruje sebe i sve u svom okruženju, volim da se zabavljam i uživam u svakom segmentu stvaranja muzike i videa i nastupima, neopterećen ranije nametnutim normama društva.

Čiji ste savet spremni da poslušate bez pogovora kada je stvaralaštvo u pitanju?
- Goran Bregović je za sada moj najveći muzički autoritet. Njegov savet da komponujem sam poslušao, a evo i prvih rezultata.

Kako je učešće u “Pinkovim zvezdicama”, gde se bili član žirija, uticalo na vas?
- To je jedna od pozitivnih stvari, čiji sam deo bio prethodne godine. Zahtevan, naporan, a najzdraviji i najgledaniji televizijski projekat. Previše sam sebe ulagao u svaku rečenicu koju sam izgovorio talentovanoj deci koja su stajala na sceni ispred mene i mojih kolega, ali ipak su ti klinci jedini koji mogu ispraviti stanje u kome se danas nalazimo kao društvo i pojedinci.

Da li se percepcija javnosti o vama nakon ovog takmičenja promenila?
- To je najčešći zaključak koji ovih dana čujem o sebi. Zato i mogu da kažem da onaj Milan odranije nije bio pravi ja, već loša medijska projekcija, sklop raznih predrasuda.

Postoji li neka stvar koju ste učinili a koju zamerate sebi?
- Veoma sam samokritičan. Ne terajte me da ovde nabrajam svoje slabosti. Imam ih, kao i svi ljudi.

Da li je teže oprostiti svoje ili tuđe greške?
- Svako praštanje nas oslobađa.

Stilistkinja: Jelena Zdravković / Asistentkinja stilistkinje: Ana Kosović / Mesto snimanja: hotel Holiday Inn Express
Tekst je originalno objavljen u štampanom izdanju magazina “Gloria” u broju 635.

Komentari (0)

Loading