Olivera Jevtić ekskluzivno za Gloriu: Bila sam uplakana od bola i šoka!

Dok se polako oporavlja od udarca glavom o beton na maratonu u Sofiji, srpska atletičarka Olivera Jevtić još se pita zašto je baš ona bila meta bugarskog rekreativca koji je nasrnuo na nju.

Olivera Jevtić (43) se posle pada uzrokovanog napadom za vreme maratona u Sofiji oseća dobro, iako ima hematom na glavi i bol u predelu kuka. Najbolja srpska maratonka koja je tamo trčala na deset kilometara, ni nekoliko dana nakon brutalnog napada bugarskog rekreativca ne može da dođe sebi i nije joj jasno zbog čega je on to uradio.

Olivera Jevtić: Ovom čoveku dugujem život 


Našla sam se u čudu, pošto mi se ovako nešto za trideset godina, koliko se bavim atletikom, nikad nije dogodilo. Kad sam krenula da padam, bila sam svesna da taj udar nije bio slučajan i samo sam razmišljala da li ću moći da ustanem. Udarila sam glavom o beton i u momentu osetila tako oštar bol da mi je sve odzvanjalo. Čim sam malo došla sebi, tražila sam da pozovu organizatora trke. Odneli su me do ambulantnih kola i on je došao vrlo brzo. Bila sam uplakana od šoka i bola i sećam se da mi je rekao da policija već traži napadača. Kasnije sam pročitala da taj čovek to navodno nije namerno uradio. Ali u momentu kad sam počela da padam skoro svi trkači su se okrenuli da vide šta se dešava, osim njega, on je samo nastavio da trči.

Nekoliko dana posle pada Olivera je pokušala da trči, ali joj nije pošlo za rukom, pošto je ugruvala kuk.

Lepa vest je da ništa nisam polomila, ali videćemo kakve će biti posledice, jer i mišiću treba vreme da se oporavi. Ako ne budem mogla uskoro da počnem s treninzima, onda ću na proleće morati da jurim normu za Olimpijadu. A ove godine sam lepo krenula, bila sam na pripremama u Keniji, odlično trenirala. Međutim, korona nas je sve usporila. Nadam se da tokom jeseni situacija neće biti baš toliko alarmantna i da će sve uskoro biti kako treba.

Džentlmenski potez ambasadora.

Olivera ističe da joj je veoma žao što se incident dogodio baš u Bugarskoj, jer tamo ima mnogo prijatelja. Organizatora trke Danijela Dukova poznaje godinama i družili su se još dok je bio aktivni sportista.

– U trci su učestvovale i dve darovite Bugarke, jedna od njih je uzela medalju na Prvenstvu Evrope. Videla me je dok sam se približavala startu, uhvatila se za glavu i rekla mi: “Jao, opet si došla”, jer nije očekivala da ću se takmičiti. Obe smo se nasmejale. Kad sam bila mnogo mlađa, uvek sam želela da u trci imam nekog jačeg od sebe, jer onda možeš da napraviš bolji rezultat, motiv ti je snažniji. Odmah sam isključila mogućnost da su njih dve naručioci napada, ali me od trenutka pada proganja milion pitanja, zbog čega je taj čovek to uradio, koji je njegov motiv. Oprostila bih mu, hrišćanski je praštati. Sve se, na moju sreću, završilo dobro, ali šta da nije? Da sam udarila glavom o ivičnjak, recimo, ostala bih mrtva na licu mesta.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Moje trčanje (@moje.trcanje) on

Predstavnici bugarskih institucija, pre svega policije i ministarstva sporta, reagovali su munjevito.

– Ganuo me je i bugarski ambasador u Srbiji Radko Vlajkov, koji je došao u Užice da me obiđe. Sa oduševljenjem sam im se zahvalila na brizi, to je zaista lep i ljudski gest vredan pažnje. Inače, ova trka u Sofiji predstavljala je pripremu za maraton u Valensiji u decembru, na kome bi trebalo da učestvujem kako bih obezbedila normu za Olimpijske igre sledeće godine – konstatovala je Olivera, koju smo za intervju čekali da završi s nadogradnjom trepavica.  

Autor: Tanja Nikolić
Foto: guliver/getty/privatna arhiva/Instagram
Podelite sa prijateljima:
Tagovi