Žana Poliakov: Strah je moj dobar prijatelj, pokaže mi kuda da idem

Autorka bestselera ‘Ona zna’ i ‘Soulfood’ hladne mesece provodi u Indiji, strah je pretvorila u prijatelja, uvek se vraća ‘Aleksandrijskom kvartetu’ Lorensa Darela i rastuži se kad vidi da se žena odriče svoje moći

Gde trenutno živite?

- Sad sam u jednom ribarskom selu zvanom Arambol, na Goji u Indiji. Mesto ima ogromnu plažu, hipi istoriju, i centar je okupljanja raznoraznih umetničkih duša tokom zimskih meseci.

O čemu sanjate na javi, a o čemu dok spavate?

- Na javi knjigu, i potom je materijalizujem u realnosti. Na nekim već radim, pa više ne znam šta je san, a šta java.

Vaš najveći strah?

- Strah je postao moj dobar prijatelj, pokaže mi kuda treba da idem.

Modni savet Žane Poliakov?

- Sve dok nisam gola i bosa, previše sam obučena. Razne koncepte vezali smo za telo i spoljašnji izgled, a dobar osećaj je retko kad u krpicama koje oblačimo. Naša tela, pogotovo žensko, nose toliko mudrosti koliko nijedna filozofija.

Kada vas neko smara, šta radite?

- Odem.

Šta govorite svom unutrašnjem detetu?

- Samo se ti igraj, “we will make it happen”.

A dete vama?

- Kad si poslednji put probala nešto prvi put?

Na koji način proslavljate svoje rođendane?

- Kako koji. Nekad se zavučem u mišju rupu da nikog ne vidim, a nekada idem okolo i delim torte i kolače.

Kako izgleda jedan vaš dan u Indiji?

- Ima nešto magično u Indiji. Kako se probudiš, već si srećan, ne moraš ništa da radiš, osim da budeš. Opustiš se, prepustiš i prihvatiš da ništa nije u tvojoj kontroli. Nije sve logično, nešto je i čarobno. Jutra su božanstvena na plaži, i savršena za meditaciju, vežbe istezanja, sunčanje i kupanje. Posle se vratim kući da napravim neki doručak i zaronim u novu knjigu ili u čari interneta. Kasnije se družim sa zanimljivim ljudima.

Šta biste voleli da promenite kod sebe?

- Ništa, u toj sam životnoj fazi kad mislim da je sve kako treba da bude. I mnogo bolje od toga.

Knjiga koju ste pročitali najviše puta?

- Ima ih više. “Aleksandrijski kvartet” Lorensa Darela me nekako pronađe svakog leta. Često se vraćam Miloradu Paviću i Borislavu Pekiću. Više puta sam čitala “Novu zemlju” Ekarta Tola, “Povratak ljubavi” Marijane Vilijamson i “Transurfing” Vadima Zelanda.

Šta uvek može da vas rastuži?

- Kad vidim kako se žena odriče svoje moći.

Najveći blam u životu?

- Ne shvatam sebe toliko ozbiljno da bilo šta doživljavam kao blam. Kad postanem previše ozbiljna, dam sebi otkaz.

Da ste cvet, bili biste?

- Magnolija, jorgovan, jasmin ili frangipani. Volim drveće sa cvetovima.

Da li biste udomili napuštenu životinju?

- Udomila sam više njih.

Gde vidite sebe za dvadeset godina?

- Na svojoj plantaži gde gajim avokado, mango, kakao i kokose. Stanite, pa ja sam već tu. Moraću da smislim nešto novo za budućnost.