Vojislav Žanetić: Od dosadnih ljudi se branim ćutanjem

Satiričar, scenarista i marketinški stručnjak šali se na svoj račun kad mu popusti koncentracija, nedostaju mu dani bez poziva, poruka i mejlova, a sabrana Nušićeva dela iznad njegovog kreveta učinila su da postane ono što jeste

Od koga ste dobili najduhovitiju SMS poruku za praznike?

- Od moje kćerke, pre neki dan. Poslala mi je svoju novu božićnu majicu sa slikom Hanibala Lektora, jelkicama i ukrasima, te natpisom ‘Silent Night’.

O čemu bi danas Nušić pisao?

- O svemu istom kao i ranije. Samo bi svojim junacima podelio mobilne telefone i fejsbuk profile, da budu još malo smešniji.

Hari Mata Hari o životnim izazovima:  Beležio sam i stative i super golove

Imamo li novog Nušića koji će zabeležiti ono što nam se dešava?

- Ima nas koji se trudimo, ali je lestvica mnogo visoka. Dušan Kovačević je nju odavno preskočio.

Da li je Srbija danas tužna ili smešna?

- Mala je. A sve male zemlje su tragikomične onda kad se ponašaju kao da su veće no što jesu.

Koji je vaš najveći strah? - Strah od gluposti.

Umete li da se šalite na svoj račun?

- Desi mi se i to kad mi popusti koncentracija. Češće sam smrtno ozbiljan na svoj račun, kažu da je to urnebesno smešno.

Šta najviše sebi zamerate, a na koju osobinu ste najponosniji?

- Ne volim kad sam lenj, volim kad sam vredan. A zameram sebi što ovo drugo nije češće.

Kad ste bili najhrabriji?

Vladimir i Jovana Jelić: Sve je spremno za našeg dečaka

- Kad sam mislio da je moguće živeti od pisanja i ideja.

Ko je najviše uticao na vas da danas budete to što jeste?

- Sabrana Nušićeva dela, koja su stajala iznad uzglavlja mog kreveta dok sam bio dečak.

Kako se branite od dosadnih ljudi? - Ćutanjem.

Šta još niste uradili, a trebalo je?

- Nisam još napisao sve ono što sam smislio. Valjda ću. I nisam još očevu urnu odneo gde je on želeo. Neka ga još malo, znači mi.

O čemu maštate?

- O ispravljenim greškama i o normalnim vremenima.

Kad izbegavate istinu?

- Kad je preopasna za mene ili prebolna za drugog.

Najgore i najbolje što su drugi rekli o vama?

- Neko vreme u osnovnoj školi me je jedan siledžija zvao Hitler. A jednom je jedan nestvarno pametni čovek rekao da sam talentovan.

Brankica Sebastijanović: Svaka žena može da se poistoveti sa Zone

Čega vam najviše nedostaje?

- Dana u kojima nema poruka, mejlova i poziva.

Na šta biste dali poslednji dinar?

- Na dobitni tiket, samo kad bih znao koji je.

Čime vas je supruga nedavno iznenadila? - Špagetima “alfredo”.

A vi nju? - Brzinom kojom špageti nestaju. I jednim ukrasnim lukom za vazu.

Najdragocenija stvar koju posedujete?

- Ne verujem u dragocenost stvari. Ali za nekoliko knjiga koje imam moglo bi se reći da imaju štošta dragoceno u njima. Internet i ono što na njemu mogu pronaći to mi je dragoceno, a ni internet nije stvar. Kao ni život, a najdragoceniji je.

Opišite sebe u tri reči? - Vlasnik svoga sveta.