Tadija Janičić: Između Beograda i Novog Sada, biram "krug dvojke"

Umetnik rođen pre 36 godina, čija je izložba ‘Ljudi koji vole da gledaju u sise’ u galeriji ‘Ozon’ izazvala brojne kontroverze, koristi autoironiju kao sredstvo izražavanja, sve teže podnosi pijanstvo, loš je zavodnik i plaši se ajkula...

Zbog čega ste izložbu nazvali “Ljudi koji vole da gledaju u sise”?
- Krivac zašto se izložba tako zove je kustos Nebojša Milenković. Ja sam se samo složio sa njegovom idejom.

Koliko umetnost može da bude terapeutska?

- Terapeutska može da bude samo za autora, ostalo je utopija!

Gde pronalazite inspiraciju?
- U poslednje vreme sam sebi sam inspiracija.

Da li je čovek današnjice pasivan posmatrač svog života?
- Jeste. Pasivan posmatrač kojem se životni moto sveo na to kako da plati režije.

Celina ili detalji?

- Detalj! To je fusnota celine.

Da li umetnici imaju snagu da promene svest drugih?
- U tu romantičarsku ideju ne verujem. Mislim da umetnici nemaju te ingerencije.

Zbog čega birate autoironiju?
- Ona je samo sredstvo koje koristim za rad. Mada sam skoro negde pročitao da je odraz umetnikove nemoći.

Novi Sad ili Beograd?

- Krug dvojke!

Sa kojom ličnošću iz istorije se indentifikujete?
- To je pretenciozno, ni sa jednom.

Kako podnosite pijanstvo?
- Sve teže i teže. Posle izlaska se sklapam po dva-tri dana. Ne podnosim više ta bolna buđenja.

Šta vas oduševljava?

- Kada naletim na neki dobar rad, kao što je zvučna skulptura Suzan Filips na Oktobarskom salonu.

Opišite kritičare sa tri reči?
- Malo je tri reči za njih, da ste rekli četiri-pet, e onda bih mogao nešto više o njima.

Najveća pokretačka snaga?
- Odlazak u atelje.

Šta ste želeli da postanete kad ste bili klinac?

- Koliko se sećam, nisam imao neke ambicije, niti planove. Ali da sam sada klinac, voleo bih da postanem Novak Đoković.

Kako zavodite?
- Veoma loše!

Čega se najviše plašite?
- Ajkula, definitivno!

Za šta niste dovoljno hrabri?
- Za mnogo toga. Ostavio bih to za svoja četiri zida.

Kakav biste epitaf voleli?
- Nek napišu bilo šta.