Glumac Slobodan Stefanović tokom obilaska Afrike išao je na safari, upoznao pleme Masai, divio se vrhovima Kilimandžara i plivao sa divljim delfinima
Slobodan Stefanović: Avanturama ispunjeni dani u Vijetnamu (foto)
Afrika nije za svakoga. Ona je divlja, često opasna, sa malo komfora ali mnogo prilika za avanturu. Budite spremni da vam zagube kofer na aerodromu, da čekate na ručak po sat vremena, da je diskoteka preko puta hotela i da radi svakog dana do pet ujutru. Ulice Najrobija u Keniji ili Dar es Salama u Tanzaniji relativno su opasne za turiste, a skrećete pažnju na sebe čim izađete iz hotela. Postoji i rizik od malarije, za koju nema vakcine, ali se srećom lako leči ako prepoznate simptome na vreme. Međutim, ukoliko ste dovoljno smeli, na ovom kontinentu doživećete neverovatno iskustvo.
Velika petorka
Masai Mara je nacionalni rezervat u Keniji gde turisti odlaze na safari kako bi videli “Veliku petorku” - posebno značajne životinje parka - lava, leoparda, nosoroga, slona i bivola. Safari kreće rano ujutru kada sa nekoliko metara razdaljine možete posmatrati surovi lanac ishrane u divljini afričke savane. Krov na vozilima je otvoren i nije prijatno kada se približite opasnim predatorima koji mogu lako da uskoče u kombi, ali srećom, to se ne dešava. Neverovatni predeli, priroda od koje zastaje dah, svitanje u savani dok slonovi, gepardi, divlje svinje, lešinari, zebre i antilope slobodno šetaju - scene su koje se ne zaboravljaju. Ovo carstvo zveri dele sa Masai ratnicima, najpoznatijim afričkim plemenom. Rezervat je dobio ime po ovom plemenu i reci Mari koja protiče kroz njega.
Slobodan Stefanović – gurman iz opere: Ko vas ne voli sa stomačićem, neće vas voleti ni bez njega
Simbol muževnosti
Masai su poznati kao neustrašiv narod. Oni su polunomadi koji se bave stočarstvom, muškarci imaju po nekoliko žena i surove običaje odrastanja: od obrezivanja bez anestezije, preko izbijanja prednjih zuba do proterivanja iz sela dok se ne vrate sa ubijenim lavom, za šta koriste samo nož ili koplje. Sve su to iskušenja dečaka koji kasnije postaju najčuveniji ratnici Afrike. Ne čudite se ako vas ponude napitkom spravljenim od kravlje krvi i mleka. Koriste ga kad su bolesni i kada im treba dodatna snaga.
Olivera Jovićević: Kako je Sankt Peterburg postao moja druga kuća
Pod šatorom
Safari je trajao dva dana i hotel u Najrobiju sam zamenio šatorom usred nacionalnog rezervata, okruženim akacijama, uz zvuke divljine. Kenija nije gastronomski bogata zemlja. Sem tropskog voća i velikih količina banana, najčešće jelo je ugali, palenta napravljena od belog kukuruznog brašna i vode. Koriste skoro identično povrće kao i mi, a na trpezi mogu da se nađu pilav, piletina, junetina i razne vrste gulaša, često spremljeni sa kokosovim mlekom.
Cena siromaštva
Pored fascinantne prirode, najveći utisak je veliko siromaštvo. Na ulicama Najrobija postoji desetine hiljada dece uzrasta od 10 do 15 godina koja po ceo dan udišu lepak i benzin. Zovu ih “zombiji” ili “isprani mozgovi”. Odsutnog pogleda, šetaju pored turista i traže milostinju. Na pitanje zašto udišu lepak, čest odgovor je: “Da bismo zaboravili na glad”. Kvart Kibera broji više od milion stanovnika koji žive u straćarama u jezivim uslovima, zarađuju dolar dnevno, nasilje i silovanja su svakodnevni i ima obolelih od HIV-a. Policija retko kad tu zalazi. Kiberu sam obišao uz pratnju pripadnika vojske.
Bojan Perić: Sedmodnevna magija u vodama istočnih Kariba
Deca i osmesi
Nakon Kenije krenuo sam put Tanzanije i gradića Moši, smeštenog u podnožju Kilimandžara. Nestvarni predeli, plantaže ananasa, stabla baobaba, truckavi putevi, maleni pastiri sa kozama i kravama koji kao da smišljeno nagone stoku na put ne bi li zaustavili turistički kombi i zatražili darove. Nisam se peo na Kilimandžaro, ali bio sam u podnožju najviše afričke planine (5.895 metara), što je razlog da se vratim u Tanzaniju. Ne treba propustiti ni posetu plantažama kafe ili Materuni vodopadima. Meštani će za vas ubrati kafu, ispržiti je i skuvati vam nezaboravan crni napitak. Takvu kafu nigde na svetu nisam pio. Nezaobilazna je i pijaca u Mošiju, gde sam upoznao lokalno stanovništvo i probao razno tropsko voće. Nastavio sam put ka Dar es Salamu, najvećem gradu Tanzanije. Grad je mnogo mirniji i uređeniji od Najrobija, cene su drastično niže nego recimo na ostrvu Zanzibar i jela u restoranima su više nego dobra.
Nataša Kovačević: Slatko kajanje u carstvu čokolade
Pozdrav iz raja
Put sam završio posetom Zanzibaru - tropskom raju Afrike. Puste plaže sa peskom poput pudera, palme, šarene ribice, toplo more, morski specijaliteti kao što su ajkula ili jastog, zatim papaja, ananas, avokado, banane, zanzibarska pica, krokodilski odrezak, ćufte od noja. Pravi odmor je počeo tu. Ako se umorite od odmora, možete otići u Jozani šumu sa crvenim majmunima ili da vidite džinovske kornjače na obližnjem ostrvu Prison. Plivanje sa divljim delfinima na otvorenom moru je lutrija. Ako ih ugledate od velikog broja turističkih čamaca, imali ste sreće. Meni je pošlo za rukom. Posetite li Stoun Taun, glavni grad Zanzibara, gde je odrastao čuveni Fredi Merkjuri, uživaćete u najlepšem zalasku sunca na obalama Afrike. Cene su pristupačne iako je Zanzibar najskuplji.
Zvezde.
