Slavimir Stojanović: Dirljivo pismo majci koje više nema

Čuveni srpski dizajner Slavimir Stojanović Futro jedini je u svojoj branši koji je prvo dobio nagradu za žuvotno delo, a potom diplomirao. Kako je sam napisao u dirljivom pismu na društvenim mrežama, smatrao je da njegova ćerka pored majke koja je akademski građanin, zaslužuje i oca na koga će biti ponosna.

Slavimir Stojanović Futro: I šmekeri plaču

– Kad sam prošle godine uzeo đačku knjižicu moje kćerke Nađe, koja je tada završila prvi razred, i počeo da čitam ocene, uz sve ono što mi je učiteljica ispričala o kvalitetima mog deteta, obuzeo me je osećaj sramote. Pomislio sam da takva Nađa zaslužuje tatu koji je svoje snove odsanjao do kraja. Uz to, i njena mama Olja je završila Fakultet političkih nauka, smer novinarstvo, pa je red bio da i ja diplomiram - ispričao je u razgovoru za "Gloriju".

Njegova intimna ispovest u kojoj je opisao svoj put do diplome i šta ona znači njegovom ocu, a šta bi tek značila majci koja je preminula pre devet godina, nije nikoga ostavila ravnodušnim. Kao što je on pisao sa suzama u očima, sa istom emocijom su je ljudi i čitali.

A post shared by Slavimir Futro (@slavimir_futro) on Nov 6, 2017 at 12:44pm PST

Juče je Slavimir ponovo raznežio svoje prijatelje i pratioce na društvenim mrežama. Godinu dana uspeha, ljubavi, radosti, nade u bolju budućnosti, ali i sete i tuge, izlio je u pismu posvećenom majci, na godišnjicu njene smrti.

Prenosimo njegovo pismo u celosti.

"Mama,
ova godina je bila posebna... baš, baš posebna.
Dobio sam Nagradu za životno delo i, nećeš verovati, napokon završio fakultet. Onaj koji si ti napustila da bi mene i Nešu odgajila. Pisao sam o tome, pa je to videlo stotine hiljada ljudi u celom regionu, od njihovih komentara na tu vest, mogao bih da napišem srceparajuću knjigu. Upisao sam master, neću se zaustaviti dok ne doktoriram, možda uskoro postanem i profesor. Nađa je završila drugi razred sa svim peticama i dva puta, sa svojom grupom, osvojila zlatnu medalju na otvorenom prvenstvu Beograda u modernom plesu. Olja je opet unapređena na poslu, a meni je i dalje neverovatno kako može da bude još bolja mama. Ćale je OK, srećan je što sam završio fakultet, kaže da je to za sve nas... Neša je prestao da se muči na starom poslu i počeo da se bavi stolarijom, ostvaruje polako svoje snove. Od tvog nasledstva, kupio je malu kuću i imanje na sat vremena od Beograda i tamo će da se bavi poslom koji voli.

Ima još par stvari. Napisao sam knjigu Nađi za rođendan, "Singi Lumba i Drvo čarobnih olovaka", koju je objavila Laguna i koju sad sva deca mogu da čitaju. Imao sam izložbe i predavanja u Beogradu, Bihaću, Banjaluci, Sarajevu, Zrenjaninu, Subotici... Ljudima se sviđa to što radim i to što govorim. Na žalost, umro je stric Geša, ali sam posle četrdeset godina napokon video njegovu decu, moju sestru Ivanu i brata Dejana, odrasli su u divne ljude i imaju svako po dvoje dece...Nađa se sa njima igrala na slavi pre neki dan, kao da se oduvek poznaju...zajedno su čitali Singi Lumbu. Sve u svemu, ova godina je bila nezaboravna. Nadam se da si gledala, jer bio je spektakl... Voli te tvoj Sale...

Ljiljana Stojanović, 25. maj 1948. - 29. novembar 2008."

Uz emotivno pismo je objavio i sliku sa ocem i majkom iz najranijeg detinjstva.