Glumačka i pevačka diva beskrajno se raduje koncertu zakazanom za 11. maj u Kombank dvorani, nekadašnjem Domu sindikata, gde je pre skoro šest decenija ostvarila svoje prve velike uspehe
Možda bi neko drugi u njenim godinama brinuo da ga glas ne izda, ali legendarna Olivera Katarina (78) nema taj problem i sa radošću odbrojava dane do dugo željenog koncerta. Tog 11. maja nastupiće u Kombank dvorani, nekadašnjem Domu sindikata, gde je prvi put i zapevala pre gotovo šest decenija. Iako nikad nije mnogo marila za nametnuta pravila, ličnim primerom potvrđuje ono nepisano: jednom diva, uvek diva. Zato ni posle desetogodišnje pauze uopšte nema tremu da li će na bini izgledati savršeno.
- Šokiralo me je kad su mi na kasi u Domu sindikata rekli da žene traže da budu u prvom redu kako bi videle koje cipele ću nositi. Zamalo se nisam onesvestila. Nisam mogla da verujem da je to toliko važno. Kad je već tako, možete da im otkrijete da imam nekoliko pari sandala koje sam kupovala na vrhuncu slave, davnih šezdesetih godina prošlog veka, a koje sam uspela da sačuvam od vremena, besparice pa i sebe same. Odnosno, nisam ih poklonila dragim devojčicama. Tako da ću se verovatno pojaviti u zlatnim cipelama s platformom u kojima sam bila kad sam dobila Zlatni pečat u Jugoslovenskoj kinoteci.
NAKIT KAO OKOV
Olivera otkriva i da će imati tri gosta, ali pošto još nije potpisala ugovore sa njima, njihova imena čuva kao tajnu.
- Da ne bude posle da nisam ispunila obećanje. Reč je o poznatim pevačima i sigurno će se dopasti publici. Inače, pevaću moj standardni repertoar: “Sedim u jednom pariskom lokalu”, “Đelem, đelem”, “Alaj mi je večeras po volji”, “Niška banja”, “Pričaj mi o ljubavi”, “Šu-šu”, “Verka kaluđerka”, “Šošana”, “Nikad ne zaboravi dane naše ljubavi”, ali ću ubaciti i nekoliko starih srpskih pesama koje nikad nisu snimljene, niti sam ih ja ikad pre izvodila. To ću baš sa velikim žarom otpevati i to će biti poklon mojoj dragoj publici.
Olivera Katarina: Žao mi je što nemam unuke
Srećna što će se opet družiti sa svojim Beograđanima, odbrojava dane do koncerta.
- Ja sam rođena Beograđanka i sve ovo vreme, pogotovu posle prošlogodišnje posete Kanu, gde me mnogo šta podsetilo na najlepše trenutke u karijeri, osećam da dugujem svojoj publici jedan dobar koncert. Drugačije nisam mogla ni da mislim s obzirom na to da me ljudi na ulici, u prodavnici i na pijaci, ma gde god me sretnu pitaju kad će koncert? On je zakazan za 11. maj u Kombank dvorani, nekadašnjem Domu sindikata, gde sam i počela da nastupam. Volim tu dvoranu jer mogu da ostvarim prisan kontakt s publikom.
Narednih nekoliko nedelja sa muzičarima će uvežbavati repertoar, pošto je reč o orkestru koji je do sada nije pratio.
- Moraće da nauče ove stare, izvorne srpske pesme, i tu ću im, naravno, ja pomoći. Sama ću sebe stilizovati, kao što sam to uvek činila. Verovatno ću se presvući makar jednom.
Olivera Katarina: Samoća je moja sudbina
I ovaj put na sceni će se pojaviti bez nakita, pošto ga uopšte ne voli, na čemu su joj nekad zamerali u Evropi i na silu je terali da nosi ogrlice i minđuše.
- Dešavalo se da me toliko nakite da se nimalo ne osećam prijatno sa svim tim čudom na sebi. Onda bih, čim počnem da pevam, pobacala sve to po podijumu. Sve bih poskidala. Neverovatno, ali sve te ogrlice, minđuše, narukvice doživljavam kao okove. Čak nemam ni privatno neki komad koji čuvam kao uspomenu. Ništa mi nije ostalo ni od majke, ni od supruga. S vremenom, sve je nestalo.
Baš kao i snovi da odigra još neku značajnu ulogu u filmu ili na pozorišnoj sceni.
- Ukoliko dođe neka ponuda, rado ću je prihvatiti ako je za mene, ali da nešto sanjam posebno o nekom liku, to me je prošlo. Ti snovi su me prošli. Sada mi je najvažnije da se lepo provedemo na koncertu, koji zamišljam kao rođendansku zabavu na kojoj ćemo pevati uglas.
