Morgan Friman: I sa osamdeset voli sve što vole mladi
01.10.2017 14:36
Foto:
Dobitnik nagrade za životno delo proslavio se tek s 50 godina i od tada zna samo za uspehe, ali je u privatnom životu pretrpeo teške udarce: ubistvo unuke, dva razvoda i saobraćajnu nesreću posle koje je morao da se odrekne najdražih hobija - jedrenja i jahanja
Američko udruženje filmskih i televizijskih glumaca ovih dana je dodelilo nagradu za životno delo Morganu Frimanu - primiće je na svečanosti u januaru sledeće godine - kao svojevrsnu krunu jedinstvene karijere. Taj krepki 80-godišnjak, za kog je slavna kritičarka Polin Kejl jednom rekla da je najveći živi glumac na svetu, u svojih više od 50 filmova vozio je stare gospođe i pomagao Betmenu, uništavao asteroide i proganjao ubice psihopate, pljačkao banke i sedeo u zatvoru, glumio Nelsona Mandelu, američkog predsednika, čak i Boga, i to dvaput. Sarađivao je s najvećim rediteljima, kao što su Brus Beresford, Stiven Spilberg, Klint Istvud, Kristofer Nolan, Dejvid Finčer i Lik Beson; svojim prepoznatljivim, dubokim i baršunastim, a opet pomalo hrapavim glasom pripovedao je u nagrađivanom dokumentarcu “Marš pingvina”, naučnofantastičnom “Ratu svetova”, brojnim dokumentarnim ostvarenjima o prirodi i u predsedničkim kampanjama Baraka Obame i Hilari Klinton; pet puta je bio nominovan za Zlatni globus, koji je osvojio za “Vozeći gospođicu Dejzi”, i pet puta za Oskara, koji je napokon dobio za najbolju sporednu ulogu, onu bokserskog trenera u “Devojci od milion dolara”. Teško je poverovati da je sve to postigao nakon što se na holivudsku A listu probio tek kad mu je bilo gotovo - 50 godina.
Prvi veliki uspeh: u filmu ‘Vozeći gospođicu Dejzi’ sa Džesikom Tendi
- Uspeh dođe kad dođe. Ozbiljno radim poslednjih 30 godina, a ostvariti karijeru koja traje tri decenije nije uopšte loše. Često mislim da sam zapravo imao sreću što nisam odmah postigao neki ludi uspeh, još tamo u sedamdesetim. Da jesam, možda bih se već odavno istrošio - rekao je bez ikakve gorčine Friman.
Gorčina je, čini se, ovom rođenom Južnjaku nepoznat pojam. Kad je 2008. doživeo tešku saobraćajnu nesreću, u kojoj je njegov “nissan maxima” sleteo s puta u blizini njegovog ranča u Misisipiju i nekoliko puta se prevrnuo pa završio u jarku, i Morgan i njegova saputnica Demaris Majer zadobili su teške povrede - jedva su ih izvukli iz smrskanog automobila - zbog čega je Frimanu leva ruka ostala paralizovana te sada neprestano mora da nosi kompresionu rukavicu koja podstiče cirkulaciju. Budući da je levoruk, posle nesreće je bio prinuđen da se odrekne mnogo toga što je voleo, poput jahanja i jedrenja, a pati i od konstantnih bolova, ali ipak se ne žali. Naprotiv, i u tome je našao nešto dobro.
S Monikom Beluči glumio je u trileru ‘Pod sumnjom’
- Takve životne promene imaju svoju svrhu. Morao sam da se “prebacim” na nešto drugo, na neku drugu sliku o samom sebi, kao i da se odreknem nekih aktivnosti u kojima sam uživao. Ali opet, i dalje radim, i dalje igram golf, doduše jednom rukom, i dovoljno mi je samo da prošetam po prirodi pa da budem srećan - izjavio je glumac.
Premda je priznao da su mu snimanja napornija nego ranije i da izbegava akcione filmove jer jednostavno ne može da izvede ono što se od njega traži, na glasine o tome da misli da se penzioniše nedavno je vrlo odrešito odgovorio:
- Da parafraziram Marka Tvena: vesti o mom penzionisanju daleko su preterane. Nemam nameru da se povučem ni sada ni u bilo kom trenutku u narednih nekoliko desetina godina!
Najmlađi od četvoro dece berberina Morgana i učiteljice Majme Edne, Morgan se rodio 1. juna 1937. u Memfisu, u Tenesiju, a nedugo potom porodica se preselila u Misisipi. Zatim su roditelji otišli u Čikago trbuhom za kruhom jer, kao i mnogi drugi Afroamerikanci na američkom Jugu, u ono doba nisu imali jednake prilike za posao. Morgan je ostao kod bake u Misisipiju, a na kraju se tamo doselila i majka nakon što se rastala od supruga pijanca, koji je preminuo relativno mlad od ciroze jetre. Porodica se potom smestila u Grinvudu u Misisipiju, gde Friman i danas ima ranč.
Na početku karijere, šezdesetih godina, glumio je u dečjem obrazovnom TV serijalu ‘The Electric Company’
- Kad sam bio mali, u Misisipiju, bilo je to za mene vreme potpune slobode. Ujutro bih se probudio i nisam nikoga morao da pitam smem li da idem napolje da se igram. Samo bih izašao iz kuće. Posle bih čuo mamu kako me zove s drugog kraja mesta - seća se glumac, kojeg su te idilične uspomene podstakle da se trajno smesti u kraju svog detinjstva. - Živeo sam u Njujorku, Los Anđelesu, San Francisku i Čikagu, ali umorio sam se od gomila ljudi i imao osećaj kao da sam u podzemnoj tamnici, na kojem god spratu bio. A onda sam shvatio da nigde ne mogu do kraja da se opustim osim u Misisipiju - objasnio je glumac, koji obožava južnjačku hranu, poput raštana, kukuruznog hleba i pečene piletine, kao i bluz, za koji tvrdi da nije mogao biti rođen drugde nego u Misisipiju, gde su crnci naporno radili pod vrelim suncem i pevali u ritmu svog rada.
Još kao dečak Friman je obožavao da odlazi u bioskop, naročito da gleda ostavrenja u kojima su glumili Sidni Poatje, Gari Kuper i Spenser Trejsi.
Veterani u akciji: s Majklom Daglasom, Robertom de Nirom i Kevinom Klajnom u filmu ‘Legende u Vegasu’
- Uvek su me privlačili filmovi, a i danas me fascinira ideja pripovedanja priče. Kao adolescent sam čitao, čitao, čitao. Ali bioskop je nekako posebno delovao na mene i išao sam kad god sam mogao - rekao je u jednom intervjuu.
Glumom je pak počeo da se bavi gotovo slučajno, kad je u srednjoj školi napravio neki nestašluk pa je za kaznu morao da se priključi dramskoj grupi. Na opšte iznenađenje, pokazalo se da je dečak prirodno darovit, a kad je sa samo 12 godina osvojio državnu nagradu za dramski nastup, i sam je počeo da sanja o tome da postane glumac.
Međutim, kad su mu nakon završene srednje škole ponudili stipendiju za studije drame na Univerzitetu Džekson, odbio ju je i umesto toga se 1955. prijavio u Ratno vazduhoplovstvo SAD. Prvu godinu je proveo uglavnom na tlu, kao radarski tehničar, i tek onda prošao školovanje za pilota, o čemu je oduvek maštao, ali kad je prvi put seo u borbeni avion, učinilo mu se da se nalazi u vrhu leteće bombe.
U komediji ‘Lista poslednjih želja’ s Džekom Nikolsonom
- Odjednom mi se prosvetlilo i shvatio sam da mi se to ne dopada. Sviđala mi se ideja, ali ne i stvarnost - rekao je posle Morgan, koji je poslušao unutrašnji glas i posle gotovo četiri godine odustao od vazduhoplovstva i odlučio da se posveti svom snu o glumi.
Preselio se u Los Anđeles gde je pohađao časove glume i plesa i, kao i svi ostali koji su pokušavali da se probiju u svetu šou-biznisa, odlazio na audicije i nadao se ulogama. U potrazi za poslom otisnuo se i u Njujork, i tamo nastupao u pozorištu i istakao se u brodvejskoj produkciji mjuzikla “Hello, Dolly!” u kojoj su ansambl činili isključivo Afroamerikanci, a zatim se nekoliko godina pojavljivao u dečjoj TV emisiji “The Electric Company”, u kojoj je, među ostalim likovima, glumio i Vinsenta, vampira vegetarijanca.
No, ni ti nastupi, pa ni priznanja koja je dobio, uključujući nominaciju za Tonija i čak tri nagrade “Obie”, nisu mu osigurali ni stalni izvor prihoda ni filmske uloge koje je priželjkivao. Njegova tadašnja supruga Džanet Ader Bredšo polako je gubila strpljenje i brak je bio pred raspadom, a Friman je frustracije lečio alkoholom.
Morgan i Džanet, o kojoj se vrlo malo zna, venčali su se 1967, kad je on već imao dva sina, oba iz vanbračnih veza - Alfonsa, rođenog 1959, i godinu mlađeg Sejfulajea - a ona kćerku Dinu, koju je Friman usvojio. Zajedno su dobili kćerku Morganu, dok je glumčeva pastorka Dina pak na svet donela devojčicu E’Denu, za koju njen biološki otac nije pokazao ni trunke interesovanja. Premda se još 1979. razveo od Džanet, Morgan se u toj osetljivoj situaciji poneo izuzetno odgovorno te pružio maloj E’Deni i ljubav i finansijsku podršku, a u tome mu se svesrdno pridružila i njegova druga žena, kostimografkinja Mirna Koli-Li, kojom se oženio 1984, i ubrzo su zvanično usvojili devojčicu.
Prvi brak sklopio je 1969, s Džanet Ader Bredšo
To je strašnije zazvučalo kad je nakon 28 godina braka Mirna zatražila razvod od Frimana, uz gnevne optužbe za niz preljuba, među ostalima s producentkinjom Lori Makriri, kao i za dugogodišnju seksualnu vezu s vlastitom usvojenom unukom. Te mučne glasine su se s vremenom toliko proširile da je glumac 2012. morao zvanično da demantuje kako misli da se oženi E’Denom.
- Priče o mom skorom venčanju i romantičnoj vezi bilo s kim klevete su koje smišljaju tabloidi kako bi se prodavali. Još je strašnije da te izmišljotine sad prenose i ozbiljni mediji - izjavio je glumac.
Na svom ranču u Misisipiju glumac uzgaja konje
Mirna, očito, ni sama nije verovala u optužbe koje je iznela protiv Morgana jer je ubrzo posle razvoda otišla na odmor na Karibe upravo s E’Denom, valjda da proslavi što je od bivšeg muža uspela da izvuče čak 40 miliona dolara odštete.
A Frimanu to nije bilo problem da plati. Dok mu je privatni život bio prilično turbulentan, karijera mu je naglo krenula nabolje. Najpre je pažnju publike i kritike privukao kao makro Fast Blek u filmu “Street Smart”, kad je prvi put bio nominovan za Oskara, ali veliki preokret dogodio se 1989. s ulogom odanog vozača u filmu “Vozeći gospođicu Dejzi” gde mu je partnerka bila Džesika Tendi, za koju je osvojio Zlatni globus.
- To je prava južnjačka priča: stara belkinja i stari crnac, koji nisu potpuni kad nisu zajedno. Film nisu reklamirali kao ljubavnu priču, nego kao komediju, ali zapravo se radi o ljubavi - izjavio je glumac, kojem je ta uloga otvorila put prema holivudskom vrhu, ostvarenjima kao što su “Bekstvo iz Šošenka”, “Sedam” i “Duboki udar”, a usledili su i milionski honorari.
Mirna ga je, doduše, ozbiljno “olakšala”, ali procenjuje se da Morgan sad raspolaže imovinom od oko 150 miliona dolara. A novac ulaže u ono što voli. Nakon što je kupio imanje pokraj Čarlstona u delti Misisipija, u obližnjem Klarksdejlu, rodnom mestu bluza, otvorio je klub “Ground Zero”, u kojem nastupaju tamošnji bluzeri, kao što je Džejms Džonson, poznat pod nadimkom “Super Chikan”, a dolaze da ih slušaju slavni muzičari poput Elvisa Kostela, Pola Sajmona i Roberta Planta. Neko vreme je držao i restoran “Midali”, ali promet je bio slab pa ga je zatvorio.
) S E’Denom Hajns, usvojenom unukom, koja je ubijena 2015. u Njujorku
Friman poseduje lepu zbirku automobila, među kojima su i “toyota tundra”, “GMC denali”, “chevrolet silverado” i “BMW 745”, s kojim je, priznaje, postigao brzinu od 260 kilometara na sat, a vlasnik je i privatnih mlaznjaka “cessna citation 501” i “emivest SJ30”, kojima sam upravlja jer ima pilotsku dozvolu. Ponosan je na svoju decu i unuke, pa se prošle godine na dodeli Čaplinovih nagrada u Njujorku pojavio sav ozaren držeći podruku unuku Aleksis, koja je po zanimanju učiteljica.
- To mi je unuka, devojčica moje curice - razneženo ju je predstavio okupljenima, a zatim izašao da primi priznanje iz ruku Helen Miren.
Već godinama je u odličnim odnosima s filmskom producentkinjom Lori Makriri
- Morgan Friman ne zvuči kao Bog, Bog zvuči kao Morgan Friman - komentarisao je glumac Metju Broderik, a Robert de Niro je rekao:
- Možda Morgan Friman nije Bog na nebesima, ali u glumi i u životu jeste.
Friman je jednom rekao da mu je dosadilo što mu neprestano nude da tumači dostojanstvene, uzvišene likove, ali sad se više ne žali.
- Bližim se kraju karijere. Više ne može dugo da traje. I zato ću nastaviti da radim i prihvatam sve što mi ponude, a meni se svidi. Ako i dalje moram da dajem glas najvišim moralnim autoritetima, neka tako bude - izjavio je glumac, koji, baš kao i njegov najdraži reditelj Klint Istvud, ne pokazuje nameru da prestane da se bavi filmom.
U bioskopima se nedavno prikazivala komedija “Going in Style”, u kojoj se Morgan udružio s kolegama sličnih godina i iskustva, Majklom Kejnom i Alanom Arkinom, a za sledeću godinu najavljuje i novi film snimljen prema “Krcku Oraščiću” E. T. A. Hofmana, u režiji Lasea Halstrema, u kojem su mu partnerke Helen Miren i Kira Najtli. Životno delo još ni izdaleka nije gotovo.
Najnovije.
