Dvadesetšestogodišnja sportistkinja, vlasnica titula sa olimpijskih igara i svetskog šampionata, najviše se obraduje sreći dragih ljudi, iz takta je uvek izbace laži, sujeta i ljubomora, a poseduje velike kolekcije čašica i magneta
Milica Mandić: Srebro sija kao zlato (foto)
Zbog čega ste izabrali da trenirate tekvondo?
- Kao klinka nisam imala predstavu šta je to. Pre toga trenirala sam aikido. Mama me je odvela u klub. Sve mi se veoma dopalo, pa sam ostala. Tako je krenuo moj sportski put, a kad sam otkrila borbe, tek tad je počela prava ljubav prema tekvondou.
Koja medalja vam je najdraža?
- Teško je odlučiti se između olimpijskog i svetskog zlata. Kad sam osvojila olimpijsko u Londonu, imala sam svega 20 godina. Uprkos tome, zlato sa svetskog šampionata mi je za nijansu draže.
Poraz koji ste najteže podneli?
- Onaj u Riju na Olimpijskim igrama. Bilo mi je veoma teško posle tog neuspeha, jer sam bila svesna da sam tada bila u životnoj formi, očekivala sam da ću napraviti dobar rezultat, odnosno odbraniti zlato iz Londona četiri godine ranije. Nažalost, ne ide baš sve onako kako zamislite.
Čemu se najviše obradujete?
- Sreći meni dragih ljudi.
Šta uvek može da vas rasplače?
- Veoma sam emotivna, mogu vrlo lako da se rasplačem. Tako reagujem na teške situacije, povrede, ali kad vidim koliko to teško pada i mojim najbližima, trudim se da ne plačem. Ali kad sam sama, ne mogu da zadržim suze.
Kako proslavljate rođendane?
- Prošle godine sam mislila da sam započela tradiciju da u Beogradu proslavljam svaki svoj rođendan, pošto sam od prethodnih pet četiri bila u inostranstvu. Baš sam željna svega toga, ljudi ne shvataju koliko su te male stvari značajne.
Najveći strah i kako ga otklanjate?
- Ranije je to bio strah od poraza, da se ne obrukam pred drugim ljudima, jer sam ipak olimpijska šampionka, a sada se plašim povreda, pošto sam ih do sada imala dosta.
Šta je u današnjem svetu precenjeno?
- Posvećenost društvenim mrežama. Mislim da se mnogo pažnje posvećuje njima.
Najbrže vas izbaci iz takta?
- Laži, sujeta i ljubomora.
Šta skupljate?
- Čašice iz raznih gradova, kao i magnete.
Muzika koja je obeležila vaše odrastanje?
- Zdravko Čolić, obožavala sam ga i kao mala uvek sam molila mamu da mi kupi njegovu kasetu ili da me odvede na koncert.
Kako provodite trenutke dokolice?
- Volim te momente slobode, kad imam priliku da se sredim i izađem malo napolje da se prošetam. Družim se s dragim ljudima i to me ispuni pozitivnom energijom za nove izazove.
Jeste li namćor kada se tek probudite?
- Kako kad. Nekad ustajem kao vojnik, skočim iz kreveta na prvi sekund alarma. Kad je težak period s mnogo treninga, to mi veoma teško pada, to su momenti ustati ili odustati.
Čega se plašite?
- Bolesti, jer može potpuno da vas izbaci iz takta i poremeti svakodnevni život.
Ne možete da odolite?
- Slatkišima, to je moj najveći porok. Ima perioda kad vapim za slatkim.
Da li ste gurman?
- Jesam, to je zajedničko celoj mojoj porodici.
Zvezde.
