Milan Vlajčić: Svoje snove ostvarivao sam budan prepuštajući se Hičkoku, Feliniju, Bahu, Mocartu...

Novinar i filmski kritičar, dobitnik nagrade ‘Nebojša Popović’ za 2018. godinu, od svojih strasti načinio je zanimalje, kod prijatelja ceni kritički stav, a u poslednje vreme sve ređe prelazi ulicu van pešačkog prelaza

Kakvim osobama se divite?

- Divljenje nije kategorija koja se nalazi u mom osećajnom registru. Radije bih se opredelio za vrhunsko poštovanje, zahvalnost za doživljaj koji čitaoca ili gledaoca obogaćuje.

Šta biste promenili kod sebe?
- U mom poznom uzrastu teško je promeniti nešto bitno. Zapravo, zadovoljan sam ako ne izneverim sebe, i, nedajbože, izbegnem neku sramotu koja može da se izlegne iz ego-tripa.

Ko vas najbrže iznervira?
- Kao neko ko je blizu šest decenija okružen u radnoj sredini novinarima, najvažnije mi je da izbegnem brze nervne reakcije. Budale izbegneš, kao i hulje, podlace. A ako moraš, daš na znanje da to nije tvoj stil.

Gde biste voleli da živite?

- Na dnu Čubure, u jednoj nekada mirnoj ulici, sa pogledom na stadion Crvene zvezde “Rajko Mitić”. Ha, pa tu sam i rođen, ništa drugo me ne zanima.

Neostvareni san?
- Svoje snove sam ostvarivao na posredan način, budan, prepuštajući se Hičkoku, Feliniju, Beketu, Stendalu, Bahu, Mocartu, Majlsu Dejvisu, Velaskezu, Vermeru, Rembrantu...

Šta prvo pomislite kad se probudite?

- Hvala nebesima, pošto Bog nije u mom svetonazoru, jer su mi poklonila još jedan dan, tim sam zadovoljan, ne mislim o večnosti.

Gde pronalazite pozitivnu energiju?
- U mentalnim prostorima koji ne znaju za dosadu, niti za pribegavanje alkoholu ili duvanu. Droga neka bude izbor drugih, u čiju slobodu se ne bih mešao.

Najveća strast?
- Mnogo ih je. Od svojih strasti sam načinio zanimanje, i samo sam se trudio da ne posrnem pod pritiskom svojih potisnutih megalomanija.

Verujete li u sudbinu?
- Nikad, svuda vidim želju da se ona dohvati proučavanjem zodijačkih znakova, gledanjem u pasulj ili u tarot. Hvala na toj ponudi.

Pretrčavate li ulicu na crveno?
- Samo ako na kilometar udaljenosti nema nikakvo vozilo, i ako nije reč o širokom bulevaru. Ali sve ređe, ne bih da izazivam sudbinu.

S kim biste se zamenili na jedan dan?
- Sa meni mrskim diktatorom Kim Džong Unom. Izdržao bih pakao od 24 časa njegovog ludačkog iživljavanja nad sopstvenim prezrenim narodom, a kad bih se vratio u moju malu čubursku egzistenciju, znao bih da cenim slobodu koju sam sebi izborio.

Šta najviše cenite kod prijatelja?
- Spremnost da ti se nađu i kad to nije neophodno, kritički stav prema mom radu, jer nakon toga shvatim da može drugačije i bolje.