Marija Karan: Uživam da budem mama i supruga
29.09.2018 19:47
Foto:
Glumica, koja je osnovala Balkan Projects s kojim učestvuje na ovogodišnjem Oktobarskom salonu, u ekskluzivnom intervjuu za Gloriju otkriva da je i sama kolekcionar, kao i da li sa partnerom, holivudskim producentom Džoelom Lubinom, planira proširenje porodice
Погледајте ову објаву у апликацији Instagram
Glumica Marija Karan (36), koja već godinama živi i radi u Los Anđelesu, s nestrpljenjem je dočekala ovogodišnji Oktobarski salon jer na ovoj reprezentativnoj međunarodnoj manifestaciji iz oblasti vizuelnih umetnosti učestvuje sa svojim Balkan Projectsom. U ekskluzivnom intervjuu za Gloriju otkriva koliko joj to znači, dokle je stigla u nameri da Balkan vrati na mapu svetske umetnosti, koje slike krase zidove njenog velelepnog američkog doma. Takođe, Marija nam govori i o porodičnim planovima sa suprugom, poznatim američkim producentom i filmskim agentom Džoelom Lubinom (48), o proširenju porodice i tome koliko uživa da bude mama dvoipogodišnjem Marku Leu.
Šta za vas predstavlja Oktobarski salon?
- Bogatu tradiciju i kulturu baš u mom Beogradu, gradu gde sam odrasla. Tu sam oblikovala prve misli, ideje i maštanja, za šta su me inspirisale mnoge stvari, ali i ova manifestacija. Uvek raznolik i bogat sadržaj u našem gradu predstavlja prednost mog odrastanja, što je sve duboko uticalo na to ko sam ja danas.
Koliko je za vaš Balkan Projects značajno učešće na takvoj manifestaciji?
- Balkan Projects je još na početku, mladi smo, ali puni entuzijazma i ideja. Velika nam je čast da budemo deo Oktobarskog salona. To mnogo govori o nama, da smo shvaćeni na pravi način, da je prepoznato da to što radimo ima veliki značaj i potencijal, da možemo da pomognemo našoj savremenoj likovnoj umetničkoj sceni u nekom širem kontekstu.
Ko vas je inspirisao da osnujete Balkan Projects?
- Godinama pratim svetsku umetničku scenu, i sama sam kolekcionar, tako da posedujem predznanje, ljubav i kontakte. Jednog dana sam pričala sa drugaricom koja na Kosovu ima galeriju “LambdaLambdaLambda” i nakon tog razgovora sam se zapitala šta se dešava sa našom scenom, gde smo danas mi u kontekstu svetske scene i kako ja tu mogu da doprinesem.
Vaš cilj je da vratite Balkan na mapu svetske umetnosti. Dokle ste stigli u toj nameri?
- Stvari se dešavaju same od sebe i došao je trenutak preokreta i potrebe da se lokalna inicijativa “zakuva” i ostvari globalnu komunikaciju. Balkan Projects je nastao baš u pravom trenutku i na početku svega toga. A mi samo možemo tu komunikaciju da podržimo i osiguramo da stiže do pravih ljudi. U međuvremenu su otvorena i dva muzeja, kao još jedan znak da nam je i univerzum naklonjen.
Šta je najteže u tom poduhvatu?
- Teško je što nismo ni Pariz, ni London, ni Rumunija, već smo malo zaboravljeni i pogubljeni od godina koje su iza nas. Teško je i kad vas deli devet sati vremenske razlike.
Razmišljate li o otvaranju sopstvene galerije?
Gde biste je radije imali: u Los Anđelesu ili Beogradu, odnosno, koji grad bi vam pružio više mogućnosti?
- Za galeriju je važnije kakav je program, pa tek onda lokacija. Beograd i Los Anđeles su podjednako atraktivna i važna mesta za nas. I jedan i drugi grad imaju umetničku scenu koja raste i širi se, sazreva i puna je pozitivnih očekivanja.
S obzirom na to da suprug i vi imate bogatu kolekciju, možete li nam otkriti nešto o njoj: ko su vam omiljeni autori, do koje slike ste najteže došli, koja je najvrednija?
- Uglavnom se takve stvari čuvaju za sebe, prijatelje i ljude koji dođu da uživo vide dela. Imamo za nas važnu zbirku jer predstavlja naš ukus, pečat ovog vremena i trenutno stanje umetničke scene.
Ko je vaš omiljeni slikar?
- Teško je reći, ima ih mnogo, kao što su Brus Nauman, Rene Magrit, Jajoj Kusama, Keri Džejms Maršal, Volfgang Tilmans, Karl Andre, Van Gog i mnogi drugi.
A pravac u slikarstvu?
- Dopadaju mi se apstraktno i figurativno slikarstvo, kao dve krajnosti i možda nešto što je meni blisko. Kao mala volela sam Dalija.
Da li ste nekad i sami nešto naslikali?
- Spremala sam se za jedan film i moja junakinja je volela da crta, pa sam na jutjubu pratila tutorijal i jesam crtala nešto, blisko onom što je ona radila. To me je veoma ispunjavalo. Inače, na svakom crtežu u osnovnoj školi uvek mi je bilo kučence.
Redovno obilazite muzeje i galerije, koje mesto je ostavilo najjači utisak na vas?
- Svaki muzej i galerija imaju nešto svoje u ponudi i ne mogu se uporediti. Moj omiljeni muzej je Moma u Njujorku, volim i Centar Pompidu u Parizu, Fondaciju Bejeler, a svima bih preporučila da posete Muzej u Lozani i Mona muzej.
Potoji li neko ko vas je razočarao?
- Uvek se rastužim kad vidim da neke institucije zbog nečijeg ega, lošeg tima ili nekih drugih razloga manje misle na umetnike i potrebe publike, samim tim i na našu budućnost.
Koliko vam ovaj posao oduzima vremena i da li ste zbog njega nedavno odbili neku ulogu a da se sad kajete zbog toga? Zašto vas nema češće na filmu i u serijama?
- Posvećena sam dosta Balkan Projectsu i uživam u tome. To me ispunjava kreativno i na neki drugačiji način nego gluma. Naravno, ulogu bih uvek prihvatila i uklopila sa mojim rasporedom, jer mi to dozvoljava priroda mog posla. Gluma će uvek biti tu, ona je moja prva ljubav.
Da li vas redovno pozivaju naši reditelji ili je ipak tačno ono daleko od oka, daleko od srca?
- Kod nas je vrlo specifično tržište, bilo je tako i kada sam živela ovde a i sad kad sam u Los Anđelesu. Važno je da se radi i da ima projekata. Upravo će krenuti emitovanje serije “Pet” koju sam snimala prošle godine. Prikazivaće se na javnom servisu i jedva čekam da je pogledam i čujem reakcije publike. Radujem se kad se prave neke dobre stvari koje pomeraju granice, a mislim da ova serija poseduje taj kvalitet.</stron
Погледајте ову објаву у апликацији Instagram
Osim glume i angažmana oko Balkan Projectsa, vi ste i supruga i mama. Kako uklapate sve privatne i poslovne obaveze?
- Kao i svaka mama, žena, imam super nadljudsku moć da nekad sve uklopim, a nekad ne. Uglavnom su važni dobra organizovanost i fokus na prioritete. Uživam da budem mama i supruga i da karijera ne pati.
