Uprkos povredi skočnog zgloba, naša najbolja atletičarka osvojila je zlatnu medalju u skoku udalj na Svetskom dvoranskom prvenstvu u Birmingemu, a tokom intoniranja srpske himne ‘Bože pravde’ nije mogla da obuzda emocije
Najemotivniji ali i najlepši trenuci u životu Ivane Španović (27) jesu oni kada stoji na postolju sa zlatnom medaljom oko vrata a sa razglasa se emituje srpska himna “Bože pravde”. Najbolja skakačica udalj na planeti tada ne može da sakrije emocije i obavezno zaplače, kao što je učinila i na nedavno završenom Svetskom dvoranskom prvenstvu u Birmingemu.
Doček “zlatne” Ivane Španović: Ovo je nagrada za sav uloženi trud i za sve izmakle zlatne medalje
- Popeti se na svetski tron nešto je o čemu sam maštala i težila svaki dan i u šta sam ugradila rad, posvećenost, trud. Taj cilj sam i ostvarila. Zahvalna sam za svaku pobedu, ali i za poraze, koji su bili dobre lekcije. Ma koliko neuspesi bili teški, zalaganje za ono u šta verujete mora da donese rezultate. Važno je verovati i ne odustajati. Iako mi je nekoliko puta izmakla, ova medalja je ostvarenje mog sna i mislim da je došla u pravom trenutku - uverena je Ivana.
Samo ona i njen tim saradnika, na čelu sa trenerom Goranom Obradovićem, znaju koliko je znoja uloženo da bi se došlo do tog “pravog trenutka”.
Ivana Španović: Skok na manekensku pistu (foto)
- Suština je u tome da konstantno razmišljate o napretku i da budete ozbiljno samokritični. Gorana i mene je upravo to dovelo do zlatne svetske medalje. Da sam je ranije osvojila, a da nisam znala kako sam to učinila, kako sam do nje došla, možda bi moja karijera otišla u drugom smeru. Ovako, pamtim svaki svoj korak u karijeri i zato i imam dosta samopouzdanja kada pričam o svojim snovima, tačnije o snovima svog tima. Ne dajem lažna obećanja i vrlo sam realna, jer znam koliko vredim.
Kada se takmičenje završilo, Ivana je sa svojim timom otišla da proslavi osvajanje zlatne medalje u lokalnom pabu u Birmingemu, a pobeda joj je bila još slađa jer je osvojila zlato uprkos tome što nije skakala sa sto odsto svojih mogućnosti. Tek po povratku u Beograd trener Goran otkrio je da je ona pretrpela blažu povredu stopala.
- Daleko od toga da je ovo prva i jedina povreda koju sam imala, bilo je i većih za koje javnost nije znala, jer nema potrebe za tim. Vrhunski sport zahteva veliku žrtvu, mi sportisti često treniramo do granica bola. To je normalno, ali uvek slušam svoje telo i činim sve da šteta bude što manja. Mi u timu imamo odličnu komunikaciju i znamo šta su nam prioriteti, a najveći je taj da ja budem zdrava.
Ova titula jeste kruna njene dosadašnje karijere, ali Ivana kaže da želi da nastavi sa nizom zlatnih medalja, od kojih će jedna biti sa predstojeće Olimpijade u Tokiju 2020. godine.
- Sada sledi kraći odmor i onda odmah počinjemo sa pripremama za letnji deo sezone. Idemo u nove pobede.
Zvezde.
