Ivana Milenković: Neprijatnost u gradu čokolade i vafla

U gradu čokolade i vafla, nezvaničnoj prestonici Evrope, TV voditeljka Ivana Milenković uspela je da se izgubi u sporednim uličicama, ali i da uživa u specijalitetima i istraži muzeje i neobične građevine

Imala sam sreće da Brisel posetim dva puta u jednoj godini, u proleće i u jesen, krajem maja i krajem novembra. Oba puta sam ostala pet dana. Odsela sam u stanu blizu Velikog trga, čuvenog Gran plasa, kako bih većinu mesta mogla da obiđem peške.

Noćna vreva

Pamtim prvi utisak u Briselu. I posle ponoći u gradu je živo, kafići i bašte puni, ljudi se zabavljaju, plešu, pričaju, smeju se. Vukla sam kofer sa stanice metroa, hodajući u ritmu zvuka točkića i tražila adresu smeštaja. Stan je bio prelep, na poslednjem spratu zgrade, sa divnim pogledom na grad, pre svega na Katedralu Svete Katarine.

Dobar plan

Želela sam da vidim što više čuvenih građevina, ali i skrivena, manje poznata mesta, pa sam unapred napravila plan obilaska i do detalja proučila gde se šta nalazi. Prepodneva su bila rezervisana za znamenitosti i posetu muzejima, potom bi usledio ručak, svaki put u drugom delu grada u drugačijem restoranu, a po podne sam odlazila u neobaveznu šetnju i otkrivala kutke i ulice koji se ne mogu naći u turističkim vodičima.

Porez na imovinu

Da je Brisel predstavnik flamanske arhitekture, što podrazumeva uske zgrade sa najviše tri-četiri sprata, najbolje se vidi na trgu Gran plas. Stare građevine su izuzetno uske s prednje strane, ali zato vrlo dugačke. Razlog tome je što se nekad tamo porez plaćao po dužnom metru fasade. Na periferiji grada sve kuće su stilski usklađene, lepe kao iz bajke.

Osmesi i skromnost

Ljudi su srdačni, nasmejani i spremni da pomognu. Ne okreću se za nekim na ulici samo zato što je drugačije odeven. Različitosti se prihvataju i poštuju. Svi su kulturno i odmereno obučeni, vidi se da vode računa o sebi. Prirodnost je na ceni.

Pivo, školjke i maline

Hrana u Belgiji je odlična. Oduševilo me je crveno i bobičasto voće, jer ne pamtim da sam negde jela ukusnije maline, borovnice, jagode, kupljene u samoposluzi, a ne na pijaci. Treba otići na čuvene dagnje na Gran plasu. Najčešće se kombinuju sa pivom i pomfritom, koji je izum Belgijanaca. Tradicionalno, konzumiraju se tako da kada završite sa dagnjama, u preostali sos sa belim vinom umočite pomfrit. Naravno, tu su i nezaobilazne vafle sa raznovrsnim prelivima i voćem. One, kao i belgijske čokolade, krase brojne izloge. Čokolade sa raznim dodacima i različitim procentom kakaoa su neodoljive, a mnogo su mi se dopale i trufle. Što se piva tiče, najzanimljivije mi je bilo da probam ona sa voćnim ukusima. Zahvaljujući posebnoj vrsti gljivica koja postoji jedino u okolini Brisela, tamošnje pivo je, po opštem mišljenju, najbolje na svetu. U prosečnom kafiću služi se čak pedeset vrsta ovog pića, počevši od belog koje se pije sa limunom, preko flamanskog crvenog, do teških vrsta, sa osam i više odsto alkohola.

Mnogo panike ni oko čega

Kada sam bolje upoznala centar, pomislila sam da mi ne treba GPS, jer nikada nisam imala problem sa orijentacijom. Želja mi je bila da ustanem pre izlaska sunca i napravim fotografije Gran plasa u svitanje. Do trga sam stigla s lakoćom, ali problem je bio kada je trebalo da se vratim. Obilazila sam ga sa svake strane i zanesena fotografisanjem zašla u sporedne uličice iz kojih nisam znala da izađem. Na ulicama nije bilo nikog koga bih mogla da pitam jer je bilo suviše rano. Neverovatno je šta panika može da učini čoveku. Posle nekoliko minuta lutanja, koji su mi trajali kao večnost, ugledala sam prolaznike. Pitala sam jednu devojku kako da dođem do ulice Flandr, a ona mi je kroz osmeh rekla da se nalazim u njoj.

Atomijum

Od znamenitosti grada u posebnom sećanju ostao mi je Muzej muzičkih instrumenata, s bogatom kolekcijom, kao i Magritov muzej, Muzej grada Brisela, Kraljevski muzej lepih umetnosti i sam Gran plas, na kom se prepliću gotika, barok i stilovi gradnje iz vremena Luja XIV. Atomijum, specifična građevina podignuta za Svetsku izložbu 1958. kao privremeni objekat, toliko je dopadljiv da je sačuvan i danas. Jedan je od zaštitnih znakova grada. Zgrada predstavlja molekul gvožđa uvećan 165 miliona puta. Sastoji se od sfera, u kojima se odvijaju izložbe, a povezane su cevima u koje su smešteni liftovi i pokretne stepenice. Način kretanja kroz objekat zaista predstavlja pravi doživljaj.

Brisel trivija

Maneken pis, skulptura dečaka koji piški, o čijem poreklu se, uprkos brojnim legendama, pouzdano ništa ne zna, znamenitost je grada koju turisti najviše opsedaju.