David Laufer: Beograd je moj dom

Istoričar i galerista rođen u Švajcarskoj, sa adresom stanovanja u Beogradu, zaljubio se u našu zemlju na prvi pogled, ceni Miloša Crnjanskog i Srđana Valjarevića, a poslednji novac na kartici spreman je da potroši na sliku

Zašto ste se odlučili da otvorite galeriju u Beogradu?

- Moja posvećenost umetnosti u Beogradu traje još od 2002. godine, kada sam počeo da radim za Đinđićevu administraciju u Narodnom muzeju. Kao savetnik direktora započeo sam program rekonstrukcije muzeja i organizovao međunarodnu izložbu.

Kako biste opisali srpsku umetnost?

- Snažne je individualnosti i zahtevna je u pogledu zanata. Najbolja srpska umetnost koristi tradicionalne medije da bi istražila savremeni sadržaj.

Sa Beogradom vam se dogodila ljubav na prvi pogled. Šta ste prvo u njemu zavoleli?

- Ovo je pitanje nad kojim bih mogao da se preispitujem do smrti. Ali jedna stvar je sigurna, ne radi se o geografiji, arhitekturi ili hrani, ili o lepim devojkama. Radi se o ljudima, o milionima malih veza koje svakodnevno stvaramo u ovom gradu.

Rođeni ste u Švajcarskoj, a danas živite u Beogradu. Gde se osećate kao kod kuće?

- U Švajcarskoj se nikad nisam osećao kao kod kuće, čak ni kad sam bio dete, a u Beogradu to osećanje imam već dugi niz godina. Postoje dublji razlozi za taj osećaj, nisu svi interesantni, ali činjenica je: Beograd je moj dom.

Suprugu Milicu upoznali ste dok ste radili u Ministarstvu kulture. Čime ste uspeli da je šarmirate?

- Probao sam na nekoliko načina, nijedan nije davao rezultate. Hteo sam da odustanem, a onda je ona prišla meni. Zašto, nikad neću saznati. Ali svakodnevno sam zahvalan što je to učinila.

Da li vam je bilo teško da naučite srpski jezik?

- Ne baš, ali imam prirodnu lakoću sa jezicima. Plus, ruski sam učio na univerzitetu i bio sam upoznat sa ćirilicom. Od svih jezika koje sam učio, mogu reći da je srpski relativno lak.

Koliko stranih jezika govorite?

- Srpski, engleski, pomalo nemački, holandski, italijanski i španski.

Omiljeni srpski pisac?

- Od starijih, Miloš Crnjanski. Od mlađih, Srđan Valjarević.

Šta vam smeta u Beogradu i kako biste to promenili?

- Kao nizak Švajcarac od 172 cm ne bih menjao ništa u Beogradu. Jedino bih sebi dodao 15 cm, da bih se još više osećao kao kod kuće.

U životu najviše vrednujete?

- Moju porodicu.

Šta kod vas izaziva najjače emocije?

- Kada se zidovi konačno sruše, kada ljudi konačno postanu svoji i kada ljubav konačno pobedi nad mržnjom i nesporazumima.

Na šta najradije potrošite poslednji novac na kartici?

- Na sliku.